У ложи - виртуозно и под бомбама

Чувени музичар рођен је у Одеси 30. септембра 1908. Давидови родитељи Федор Давидович Ојстрах и Изабела Колкер били су јеврејског порекла, обоје музички обдарени. Отац је свирао неколико дувачких инструмената и виолину, а мајка је певала у хору.

Изабели је било стало да и њен син почне да учи музику. Прву виолину ставила му је у руке чим је навршио пет година, а први и најважнији учитељ Давида Федоровича био је Петар Стољарски.

Код истог професора виолину је учио још један потоњи светски великан - Натан Милштајн. Године 1914, у част завршног испита четири године старијег Натана Милштајна, двојица дечака заједно су наступила у Одеси. Прави тријумф шестогодишњака и десетогодишњака.

Стаљин му је поклонио кућу  

Светска признања за Ојстраха стигла су после победа на великим међународим виолинистичким такмичењима. Још 1935. године победио је на националном такмичењу Совјетског Савеза, а две године касније и на такмичењу „Краљица Елизабета" у Бриселу.

Чим је чуо да је руски виолиниста донео победу на престижном такмичењу на Западу, Стаљин му је поклонио кућу! Уочи Другог светског рата, чинило се да је Ојстрахова музичка каријера на врхунцу. Предано је радио са студентима и путовао одржавајући концерте.

У сали „Чајковски" први пут је извео виолински концерт Арама Хачатуријана, иначе њему посвећен. Упознао је и Дмитрија Шостаковича, који га је сматрао виолинистом без премца. Посветио му је два концерта, а Сергеј Прокофјев ‒ виолинску сонату.

После рата, Ојстрах је, као заслужни совјетски уметник, постао веома познат и на Западу. Имао је могућност да путује, и сви су мислили да ће једнога дана остати у некој земљи и затражити политички азил. Међутим, он то није учинио. Свест да је за бројне грађане СССР-а представљао неку врсту утехе, и животни услови који су вероватно били много бољи од већине, учинили су да се Давид Федорович увек враћао у Москву.

Бројне су анегдоте о томе како никада није успео да научи ниједну реч енглеског језика и како се, купујући у страним музичким продавницама, стално освртао око себе, слутећи да га прате агенти тајне полиције. Свирао је у Фиренци, Њујорку, Прагу, Лондону.

У Београду је имао велики број поклоника 

У више наврата свирао је и у Београду, где је имао велики број поклоника. Године 1960. добио је Лењинову награду. Са пијанистом Свјатославом Рихтером свирао је у дуу од 1962. до 1967. године. Шездесети рођендан Ојстрах је прославио свирајући у сали Конзерваторијума „Чајковски" свој најомиљенији концерт - „D-дур концерт" Чајковског.

Током неколико последњих година живота, Давид Ојстрах патио је од срчаних болести. После првог срчаног удара, завршио је у болници. Ипак, својим пријатељима тада је обећао: „Никада се више нећу жалити на болесно срце. Никада." Тако је и било.

Наставио је да свира и да одржава концерте широм света. Умро је у Амстердаму, 24. октобра 1974, на дан када је требало да одржи концерт. Испоставило се да је између првог и судбоносног инфаркта имао још два срчана удара о којима није никога обавестио.

Сахрањен је на чувеном гробљу Новодевичје у Москви, где почивају и Гогољ, Чехов, Станиславски, Прокофјев, Шостакович, Ростропович, и многи други славни уметници.