Пролеће и алергије на храну

Цветање биљака у пролеће узрокује многе алергијске манифестације, почевши од поленске кијавице, са којом се суочава око 90% људи.

 Прим. др Јелена Стојаковић, начелница Одељења за општу медицину Дом здравља „Звездара", каже да полен, удружен са различитим намирницама које користимо у исхрани, доводи до нутритивних алергија: „Интересантан је податак да људи који су алергични на полен брезе могу да имају алергијске манифестације када се хране јабуком, шаргарепом, кромпиром, целером и грашком. То су намирнице које користимо готово свакодневно и алергијске манифестације за ту врсту поврћа заиста су необичне, али се дешавају."

С друге стране, већина алергија на храну која се јавља код људи ипак нема никакве везе са поленом, а најчешћи кривци су: млеко, јаја, орашасти плодови, риба, шкољке и ракови.

Прим. др Бранка Константиновић Бировљев, нутрициониста Завода за здравствену заштиту студената, тврди да тада долази до повећане концентрације хистамина, која настаје као последица реакције антиген - антитело и доводи до алергије: „Занимљиво је да при првом контакту са намирницом изостаје имунолошки одговор, али се, при том, стварају антитела. Тек при поновном контакту настаје реакција антиген - антитело која у суштини доводи до ослобађања хистамина из мастоцита. То су ћелије које су задужене за алергијску реакцију и оне се налазе у разним органима, а само место испољавања алергије зависи од тога где су мастоцити распоређени. Зато се манифестује кроз стомачне, кожне и респираторне проблеме, главобоље и друге тегобе."

Алергије на храну се губе током времена

Др Стојаковић наводи да су нутритивне алергије изузетно ретке и да се код одраслих испољавају у 1% случајева, али и да код мале деце настају нешто чешће - у 3% случајева: „Одмах од рођења код њих се појављују алергије на беланчевине из млека, и нарочито су заступљене ако беба већ има неку алергијску манифестацију - рецимо, промене по кожи."

„Алергије на храну се код мале деце током времена губе. Она их једноставно прерастају; њихов имуни систем, а и гастроинтестинални тракт се развијају, тако да многе алергије на храну буду превазиђене са годинама", каже др Константиновић Бировљев.

Код одраслих, нутритивне алергије се контролишу углавном избегавањем одређене врсте намирница које сметају, али и разних додатака присутних у прерађеној храни: „Ми саветујемо пацијенте да не конзумирају конзервисану храну, да у исхрани буде заступљено што више свежег воћа и поврћа и да се кувана храна припрема у домаћинству где се зна шта се употребљава. Оно што сматрам да треба избегавати је и храна јарких боја - различити слаткиши, грицкалице и напици - они су пуни којекаквих вештачких боја и адитива", напомиње др Стојаковић.

Др Константиновић Бировљев закључује: „У борби против нутритивних алергија организму можемо помоћи тако што ћемо оснажити имуни систем. Потребно је да уз здраву храну, уносимо и довољно течности - пре свега квалитетну пијаћу воду, да се умерено бавимо неком физичком активношћу и да себи приуштимо довољно одмора. Све то може да нам помогне да не будемо болесни ни од чега, па ни од нутритивних алергија."