Заблуде о техникама учења

Већ након прве године студија многи развију своје ритуале за спремање испита, верујући да ти ритуали олакшавају учење. Неки од најпопуларнијих „ритуала-помагала" - учење уз музику и подвлачење текстова маркерима - заправо више одмажу него што помажу.За многе студенте шарени маркери представљају исто што и оружје за витеза који је кренуо у двобој. То је веома погрешна аналогија. Наиме, показало се да ишарани уџбеници студентима дају лажан утисак да су пуно пажње посветили градиву. Тиме се ствара контраефекат - неоснован осећај сигурности и познавања градива.

Подвлачење текста није исто што и прављење бележака. Ишчитавање сопствених бележака много је корисније него ишчитавање подвученог текста из уџбеника. Психолози не саветују технике подвлачења и ишчитавања јер ти поступци не захтевају активирање нервних центара који су задужени за учење - можемо их радити потпуно механички, а да истовремено имамо утисак да активно учимо.

Подвучене речи, реченице или пасуси делују визуелно, а утисци које остављају у оку углавном су изоловане појединачне информације. Са тим је повезана још једна замерка подвлачењу, будући да је циљ обнављања наученог повезивање информација, а не њихово растављање.

Маркери могу имати позитивно дејство једино уколико након подвлачења уследи визуелно повезивање подвучених делова (прављењем схеме, табеле, графикона). Такође, саветује се економичније коришћење - не треба подвлачити читаве пасусе, ефектније је ограничити се на кључне речи.

Још једна од честих пратећих појава спремања испита јесте слушање музике. Студенти често наводе да их музика у позадини опушта и помаже им да се успешније изборе с досадним градивом. То је сигурно тачно, али циљ учења није опуштање, као ни заборављање на досадно градиво.

Очекивало се да ће трећа група најлошије урадити тест, будући да су услови били слични онима када покушавате да учите док неко поред вас прича. На изненађење истраживача, резултати последње три групе били су готово истоветни. Једина разлика између ове три групе била је та што су студенти који су слушали музику по избору навели да им је било пријатно док су решавали тест. То им, међутим, није помогло да га успешније реше.

На Велшком универзитету је 2012. године покренуто истраживање о томе како позадинска вокална музика утиче на способност студената да упамте и понове задати низ информација. Оформљено је пет група испитаника: прва група решавала је тест у тишини; другој групи су пуштали једну реч која се понављала у једнаким временским интервалима током теста, док је трећој понављано више различитих речи у неједнаким интервалима; четврта група слушала је музику по свом избору, а пета музику коју ниједан испитаник не воли.

Ипак, резултати бројних истраживања упућују на то да се наведени закључци не могу генерализовати. Наиме, не утичу све врсте музике истоветно на процес усвајања и обнављања градива. Инструментална и репететивна музика има позитивнији утицај на учење. У когнитивној психологији одавно је познат „Моцартов ефекат", а многи закључци студија о овом феномену наведени су у истоименој књизи Дона Кембела. Треба приметити, међутим, да се, судећи по већини истраживања, „Моцартов ефекат" заиста односи само на Моцартове композиције, и то не на било које.

Данас се могу наћи бројне листе песама (тзв. плејлисте) „музике за учење" на Јутјубу, које су такође веома популарне међу студентима. Истина је да већина тих плејлиста делује психолошки у виду аутосугестије, а не утиче физиолошки на мождану активност.

Психолози препоручују да музику слушамо пре него што започнемо неку активност - тиме се повећава мотивација, концентрација и умањује напетост - али ће се сложити да у пракси, музика током учења углавном делује негативно. 

Коначно, не треба занемарити ни дејство аутосугестије на учење. Понекад је корисно послужити се неким од „ометача учења", уколико ће позитивно утицати на вашу мотивацију.