Нова размишљања о људском здрављу и добробити друштва

„Систематско запостављање културе представља основну баријеру на путу ка највишем нивоу општег здравља широм света" - тврде аутори важног извештаја о култури и здрављу који је недавно објављен у часопису „Лансет"(The Lancet). Експерти различитих научних области, међу њима и антрополози, социолози и лекари, оформили су прву комисију која је оцењивањивала улогу културе у здрављу. Аутори тврде да су медицински професионалци, а самим тим и друштво као целина, неправедно запоставили културу свих врста - религијски и етнички идентитет, професионалне и политичке културе. Све до данас, култура се схватала пре као препрека него као суштински одређујућа особина када се говори о општем здрављу популације. Међутим, комисија коју је водио професор Дејвид Нејпијер, медицински антрополог са Универзитетског колеџа у Лондону, снажно тврди супротно, указујући на то да култура не само да одређује здравље - утичући на пушење или нездраву исхрану - већ га и дефинише кроз разне културне групе и њихову представу шта то значи бити здрав.

На културу се често сваљује лоша клиничка пракса. Тако је у случају Франсис извештаја, у Великој Британији, утврђена озбиљна злоупотреба службене дужности у Мид Страфордшир фондацији Националне здравствене службе NHS (National Health Service), која је на крају приписана култури руководства те организације. Међутим, аутори студије сматрају да ако култура може да буде одговорна за озбиљне пропусте у стандардној нези пацијената, проучавање културе такође може да буде кључ за бољу медицинску праксу.

Професор Нејпијер напомиње: „Биомедицински приступи здрављу и добробити допринели су значајном смањењу морталитета и морбидитета - запуштеног стања болести широм света, али још увек треба да се прилагоде јаким утицајима културе на здравље. Врло мало пацијента води рачуна о индикаторима болести као што су крвни притисак, капацитет плућа или изложеност инфлуенца вирусима, сматрајући их апстрактним; једино када су препознатљиви и директно повезани за њих саме и њихове животне циљеве, ови налази постају значајни."

Осуђујући раширену и све већу улогу подухвата који у здравству доносе профит - тзв. „јавно-приватно партнерство" које користе многи у јавним здравственим системима (укључујући и NHS у Великој Британији) - Лансет комисија поставља питање да ли такви подухвати могу да буду компатибилни са здравственим системом који у срцу заиста носи здравље и добробит појединца и заједнице. Аутори студије напомињу да државници, Светска здравствена организација и здравствени ʼмега-добротвориʼ морају поновно да размисле о својим погледима на ефикасност таквих партнерстава, подржавајући ове институције у залагању за алтруизам који штити од непријатељског профитерства.

„Једино уколико професионалци, истраживачи и менаџери у здравству прихвате централну улогу културе, у односу на то како данас схватамо и разумемо здравство, моћи ћемо да се покренемо ка систему у којем се код здравља подједнако ради о бризи као и о лечењу" - сматра професор Нејпијер и додаје - „игнорисање утицаја културе на здравље није опција, тако не само да не прихватамо највеће здравствене проблеме данашњице, већ ће и губитак јавних и приватних средстава наставити да штети пружању здравствене неге широм света."
Комисија тражи да се боље препознају личне предрасуде и културна виђења међу онима који воде бригу о болеснима, указујући на то да уколико медицински професионалци не могу да разумеју важност и прихвате културу њихових пацијената - утолико не могу да размеју ни своју сопствену.

„Студенти на пракси и особље треба да проводе мање времена извештавајући своје шефове, а више са болеснима ради разумевања њихових потреба. Све док обука културне стручности, која се нуди лекарима у Великој Британији и шире, остаје само „додатна" опција редовној обуци, биће контрапродуктивна централној улози коју култура има у побољашњу и одржавању здравља. Поновно промишљање о улози коју култура има за здравље апсолутно је есенцијано, ако треба да унапредимо нашу способност да бринемо једни о другима то се не може постићи једноставним слањем лекара и сестара на кратке курсеве" - истиче британски антрополог.
Додатно, запостављајући улогу културе у здрављу, ризикујемо да изгубимо и доприносе који су резултат разумевања других култура. Док се у оквиру медицинских истраживања испитује потенцијал традиционалних лекова у западним биомедицинским моделима, или како се традиционални модели неге могу пренети у друге околности, убрзани пад културног диверзитета широм света указује да су даљи доприноси ове врсте у опасности да буду заувек изгубљени.

„Сви могући путеви за разумевање и неговање добробити морају данас да постану наш највећи приоритет у здравству, а важно је и да их подрже јавно финансиране истраживачке мреже. Такво финансирање треба да буде доступно на истом или већем нивоу са биомедицинским истраживањима, како би смо се обратили тренутним потребама оних који немају толику моћ и који највише пате. Наша студија културе и здравља представља прилику да се промени поглед на медицину и даје конкретне могућности за нова размишљања о људском здрављу и добробити друштва. На нама је само да делујемо."- закључује професор Нејпијер.