Учење и заборављање као истовремени процеси

Док учимо увек имамо бројне асоцијације које памтимо као и основне информације. Пажња ове студије била је усмерена на хипокампус као мождану регију која је задужена за меморију. Када су везе међу неуронима на једном од три главна меморијска пута довољно ојачане, процес запамћивања је завршен.

Експеримент и резултати

У овом експерименту коришћени су генетски произведени мишеви. У првој фази експеримента, истраживачи су блокирали главни неуронски пут и експериментални мишеви нису више били способни да савладају ни обичан Павловљев одговор који подразумева повезивање звука са оним што следи и предвиђање последице. Међутим, када су експериментални мишеви већ били савладали овај научен одговор пре него што је блокиран главни неуронски ток информација, ипак су били у стању да поврате сећање на раније стечено знање. То је доказ да је овај неуронски правац у вези са запамћивањем, али не и са могућношћу присећања, која је остала очувана. Блокирање главног неуронског пута имало је и једну неочекивану последицу, а то је брисање одређених сећања.

Даље испитивање ове појаве показало је да је слабљење веза на главном путу последица активности на једном од друга два неуронска пута. Активно заборављање се одбија једино приликом учења, тј. савладавања нових ситуација. Када је било речи о другим типовима учења, није било слабљења неуронских веза на главном путу.

Лек који брише сећања на трауматична искуства

Захваљујући Маји Кен из Европске лабораторије за молекуларну биологију, показало се да је у експерименту могуће избећи коришћење мишева јер је произведен посебан лек који активира пут заборављања. Ова чињеница свакако је вредна додатних истраживања како би се могло помоћи неким људима да забораве одређена трауматична искуства.