Постанак алгебре

Аристотел је више него било који други мислилац заслужан за одређивање правца и садржаја развоја сазнања на Западу. Он је творац филозофског и научног система који је кроз векове био камен темељац и покретачки дух за средњовековну хришћанску и исламску схоластичку мисао, све до краја 17. века. Западна култура била је аристотеловског карактера. Чак и после великих сазнајних револуција у следећим вековима његови концепти и идеје остали су дубоко укорењени у западном начину размишљања.

Аристотел је рођен у Стагири, на полуострву Халкидики (север Грчке). Отац Никомах био је лекар, староседелац Стагире, а мајка му се звала Феста, њена породица је имала имање у Калки.
Нема сумње да је Никомах желео да Аристотел постане лекар због обичаја да се медицинске вештине држе у тајности и преносе ʼса колена на коленоʼ. У то доба људи нису долазили код лекара него су лекари путовали од места до места, водећи бригу о болесницима. Иако нема много података о младом Аристотелу, верује се да је путовао са оцем. Зна се да је Никомах сматрао да су услови рада на Халкидикију лошији од оних у суседној Македонији, те је почео да ради тамо - био је толико успешан да је ускоро постао лични лекар македонског краља Аминтеја III.

„Према традицији која се одржала двеста педесет година после његове смрти, која је тада била доминантна, Аристотел је у истој години држао не једно већ два или три предавања: логике, психологије, политике, економије, етике, реторике, поезије. Записивао је своја предавања, проширујући и прерађујући их неколико пута. Још је значајније да већина набројаних појмова није постојала пре њега, тако да је он био први који их је засновао као системске дисциплине."
Анегдоте у којима се спомиње приказују га као доброг и осећајног човека без трага самољубља. Био је углађен, носио је прстење и кратку фризуру, патио је од лошег варења, (помиње се да је имао и чир). Био је добар говорник, са луцидношћу у предавањима, убедљивошћу у разговору и оштроумним досеткама. Бројни супарници сматрали су га својеглавим и уображеним, али пре свега - човеком за дивљење.

Важност његовог утицаја заснива се на чињеници да је добро познавао елементарну математику и веровао да математика има велики значај као једна од три теоријске науке.
...Аристотел је био свестан важних Еудоксових открића, која су суштински утицала на излагање Еуклидових ʼЕлеменатаʼ. Историјски списи јасно показују Аристотелово препознавање важности Еудоксове теорије пропорција, која је разрађена у петој књизи ʼЕлементиʼ, исто тако и метод исцрпљивања при мерењу површина и запремина, као и метод концентричних кругова при одређивању путања планета.
...бројни различити погледи на математику представљени су у радовима које данас поседујемо и доказују да је данас могуће конструисати и реконструисати ту филозофију са великим степеном веродостојности.