Дијета заправо не постоји!

Зашто су дијете неуспешне – некима су готово начин живота, стално их се придржавају, али без резултата?

Данас имамо стотине варијанти, али оно што је чињеница јесте да ће свака опција деловати код можда 20, 30 одсто људи. Научно може да се докаже да је повећање телесне тежине искључиво зависно од здравственог стања човека. Дакле, ако постоји и минималан проблем у функционисању физиолошких механизама, кажем физиолошких, а не патофизиолошких, доћи ће до промене у телесном саставу.

И отуда, у зависности који проблем човек има, једна дијета делује а друга не. Ако неко има проблем са желуцем, он ће врло лепо реаговати на дијету која је заснована на макробиотици, на житарицама. Ако неко има проблем са, рецимо, цревима, добро ће реаговати на дијету са протеинима. Једноставно долазимо до закључка да је, уколико се бавите дијетама, дугорочном исхраном човека једино могуће успоставити праву дијагностику.

Дијету често доживљавамо као решавање једноставне једначине – смањимо унос калорија и повећавамо потрошњу.

То никада не може дати резултате. Та једначина је примењива, то увек кажем и студентима, само ако говоримо о металној кугли па колико је загрејемо, она толико и зрачи. Данас је јасно показано да смо ми квантна бића, далеко смо од физичких бића од крви и меса и ми физиолози, генетичари, молекуларни билози, имунолози, знамо шта се дешава унутар тих система костију, мишића, зглобова – то је један космос електрике, хемије, енергије, кванта, атома и тако даље. Ако тако поједноставимо ствари и кажемо „Ја ћу данас потрошити две хиљаде калорија, а унећу хиљаду“, негде ће доћи до проблема, јер ми сами правимо енергију, наше тело сваког часа прави сопствену енергију.

Да ли постоји тај човек који може да израчуна колико сам унео калорија? Најбољи познаваоци дијета овога света никада неће моћи да кажу колико је неко унео или потрошио калорија у току дана. Тако да је та теорија о калоријама на првом месту јако исцрпљујућа, на другом је јако нелогична и на трећем дугорочно је увек неефикасна. Морамо се окренути мало тежем путу, а то је окренути се метаболизму.

Шта све треба урадити пре но што се дијета започне и шта се догађа у организму од момента када се уведе дијета?

Кад говоримо о исхрани, увек постоји нека асоцијација, чак и у круговима људи који су познаваоци медицине или природних наука – да су ти процеси и промене повезани са цревима. Ми заиста и дан данас имамо врло често, врло погрешно и отужно мишљење, поготово код жена – да не смеју да једу кромпир или пасуљ ако желе да изгледају добро. Ви данас имате дијету која је, нажалост, врло честа, ја је зовем „пилећом дијетом“, где имате пилетину и поврће и жене једу само пилетину и поврће по цео дан.

Сложићемо се да то не може да буде начин живота. Ако ви ваша црева свакодневно бомбардујете истом храном, она стварају интолеранцију на ту храну. То не мора бити само месо и поврће, то може бити шта год, створиће се интолеранција. Дакле, морамо да почнемо прво од тога како комбинујемо намирнице, шта се дешава са намирницама кад стигну у процес варења. Не заборавимо да су црева и желудац наш други мозак, да је највише хормона у цревима, односно у делу који треба да свари храну.

Тако да све то заједно захтева дијагностику која почиње од крвне слике. Крвна слика ће нам дати јасан приказ уколико желимо да гледамо унутар оквира физиологије. Врло често људи дођу и кажу „Докторе, дошао сам код Вас, али верујте ми, моја крвна слика је стопроцентно добра“, а онда на крају увек закључимо да баш и није тако добра. Ја увек кажем да не гледамо патолошки модел, гледамо физиолошки модел – иако је неки параметар у оквиру физиологије заиста није исто да ли је он на доњој или на горњој граници.

То зависи од деловања ензима и хормона на параметар који посматрамо и онда закључујемо да стварно можемо да имамо проблем али не због јела. Данас ћете врло често наићи на људе који вам кажу да заиста не једу и да вежбају али им нико не верује. Ти људи на крају уђу у анксиозност, чак и у могућност да буду несхваћени и према сами себи, а они су у праву, стварно не једу и стварно вежбају, а гоје се не од хране већ од поремећаја метаболизма, односно од интоксикације.

То никако, обично ми кажу „Па ја имам грађу тела која је, с обзиром на моје године, сасвим у реду“, а онда им одговарам да сваки сантиметар повећаног обима око струка значи да сте за толико процената болеснији. То је јасна корелација, значи, свако повећање обима струка показује колико сте болесни изнутра, јер та болест прави то повећање обима. Сваки човек би требало да буде утолико мршавији и елегантнији са годинама ако жели да живи дуговечно и витално, а то значи да добро чује, види, добро се креће и добро памти и са деведесет година.

О томе се ради, а то се зове вел ејџинг (Well - Aging), односно антиејџинг (Anti - Aging). Морамо да омогућимо телу да оно одржава себе, да му не отежавамо, а да то што се гаси са годинама некако подржавамо да се не угаси брзо и нагло. Нико никад није зауставио старење, али оно што можемо јесте да га ублажимо, а то је велика разлика.