Гојазност код деце може да крије бројне проблеме

Узроци гојазности код деце су бројни: неквалитетна исхрана, генетика, недовољна физичка активност, одређене болести, али и проблеми у породици, као и они емотивни и социјални. Последице по здравље: повишени крвни притисак, проблеми са холестеролом и триглицеридима, а код тинејџера још и повученост и усамљеност. Гојазној деци је потребна стручна помоћ, али и подршка најближих.

На основу индекса телесне масе и посебних параметара, утврђују се ниво проблема и адекватна терапија.

Педијатар у Дому здравља Палилула, др Драгица Рондаш, каже да, према њеном искуству, хватање у коштац са проблемима сувишних килограма не иде увек баш глатко, али ако су деца упорна, успех је неминован.

„Гојазност се јавља углавном у два најкритичнија периода - око пете и шесте године живота као и са 12 до 13 година. Излечење је теже са уласком у пубертет када пацијенти морају бити упорнији у настојању да се реше сувишних килограма“, објашњава докторка Рондаш.

Храна као утеха

Однос човека према храни води нас у доба најранијег детињства када мајке, не препознајући увек разлог плача код новорођенчета, а како би умириле бебу, често несвесно направе грешку. Плач крије можда поруку да је беби хладно, да је време за пресвлачење или да јој једноставно треба загрљај.

„Међутим, невеште маме, мисле да је углавном разлог у храни, па одмах беби дају храну“, каже психолог Слађана Мајсторовић и објашњава да је управо такав однос родитеља према новорођенчету узрок тога да касније, деца утеху траже у храни - која им је компензација за решавање многих проблема - породичних несугласица, проблема у школи, друштву, емотивне природе...

Разноврсност намирница од кључне важности

Нутрициониста у Дому здравља „Палилула“ Милка Раичевић, истиче да је од забране одређених намирница, од веће важности да се оне потроше физичким активностима. Слаткиши у претераној количини нам неће донети само вишак килограма, већ и проблеме са здрављем зуба.

„Важно је храну полако жвакати и избегавати пића на сламку, јер је уношење пљувачке у систем органа за варење такође врло битно због пробиотика“, каже Раичевићева.

Наравно, најбоље је да оброке сами правимо, да користимо свеже намирнице, уз редован боравак у природи и избегавање претерано дугог боравка испред рачунара, таблета, телефона... Препоручљив је унос варива, јогурта, биљног млека и наравно меса - али не свакодневно.

У Србији свако пето дете има прекомерну телесну тежину. Светска здравствена организација је 2016. прогласила годином ходања, управо због важности кретања и боравка у природи, посебно за здравље наших најмлађих.