Сусрет са историјом медицине

Према речима доктора наука Аистиса Жалноре, предавача na Oдељку за историју медицине на овом факултету, Музеј историје медицине оформљен је 1777. године, пар година након формирања Одсека за анатомију Универзитета у Вилњусу. Занимљива је чињеница да се то све дешавало пре званичног оснивања Медицинског факултета основаног четири године касније у оквиру „Високе школе великог војводства Литваније“.

У данашњем Музеју сачувани су екпонати из средине 19. и са почетка 20. века као и из периода између два светска рата када је град Вилњус припадао Пољској, као и из послератне, Совјетске Републике Литваније. Збиркама недостају предмети из осамнаестог и са почетка деветнаестог века.

За то је везана прича о бекству француских војника након неуспелог Наполеоновог похода на царску Русију. Бежећи ка Европи, по поларној зими, доспели су у Литванију. Смрзнутим, изнемоглим, очајним војницима неки од експоната послужили су као храна. Не знамо колико њих је успело да стигне до домовине, али је остала ова бизарна, и нажалост истинита прича. Највећи број експоната из доба окупације од стране царске Русије тридесетих година 19. века, завршио је у музејима у Кијеву. Од почетка окупације, до поновног проглашења независности 1918. није било Медицинског факултета.

У оквиру Инстутута за анатомију, сачувано је приближно 1.000 лобања и скелета из Вилњуског региона, прикупљених у време Пољске окупације и у доба Совјетског Савеза. Међу истраживањима, најновије је о денталним аномалијама повезаним са навикама у исхрани становништва са почетка двадесетог века.

Музеј је наставио је са радом након поновног отварања Факултета. Налази се под окриљем Катедре за историју медицине, где се анализирају стари списи из којих се даље изводе закључци о здравственом стању становништва ове регије у прошлости.

У време између два рата, Михаел Рајхер, шеф Института за анатомију, радио је краниолошка истраживања која су допринела спречавању уништавању јеврејске мањине током нацистичке окупације. Таква истраживања су била интересантна и после Другог светског рата, и базе података из ових истраживања користе и данашњи форензички патолози.

Музеј историје медицине постао је атрактивно место за научне скупове. Почетком фебруара у овом музеју је дошло до сусрета групе актуелних и свршених студената мастер студија из биоетике. То је допринело разноврсности и квалитету студијске посете Националном комитету за биоетику Литваније и Регионалном комитету за истраживачку етику Медицинског факултета у Вилњусу.

Студенти из земаља централне и југоисточне Европе су имали прилику да се упознају са радом етичких комитета Литваније. Осим успостављања законске основе, и уређивања система етичких комитета, Литванија је постала и центар едукације из ове области. Захваљујући сарадњи др Еугенијуса Гефенаса, шефа Катедре за историју медицине Медицинског факултета и директора Националог комитета за биоетику Литваније, и Унион Граџует Колеџа из Скенектадија, држава Њујорк, САД, отворене су мастер студије из биоетике. За више од десет година трајања пројекта образовања, дипломирало је приближно 60 студената из овог региона који сада раде у етичким комитетима, и унапређују законе и систем етичке ревизије у својим земљама.