Египат, древни пролаз из Африке

Годинама су научници пручавали фосиле, археолошке и генетичке доказе у узалудном покашају да одреде који пут су рани модерни људи користили како би из Африке стигли у Евроазију, пре око 50 до 100 хиљада година.

Две руте деловале су као могуће, северна, из Египта преко Синаја у Азију, и јужна, из Етиопије преко пролаза Баб ел Мандеб („Врата суза“) најјужнијег дела Црвеног мора и на Арапско полуострво.

Користећи секвенцирање генома, међународни тим истраживача дошао је до првих доказа који указују на то да је северна рута била правац миграције из Африке. Студија је објављена недавно у часопису Нејчер (Nature).

Најпре су уочили, а затим „маскирали“ све генетичке податке који би могли да буду резултат скоријег мешања са неафриканском популацијом и упоредили их са eвроазијским геномима.

Египатски узорци, пре него етиопљански, показали су највише сличности са евроазијским. Због тога би северна египатска рута могла да буде та која је водила из Африке, закључили су истраживачи, предвођени генетичарем Пјером Залоуом, са Либанско-америчког универзитета.

„Ово је веома лепо пројектована студија, чији резултати решавају контрадикцију која је постојала у подацима“, каже биолог и антрополог Лиза Матису Смит независни истраживач са  Факултета за медицину Отаго на Новом Зеланду, која је такође радила на миграцији из Африке.

Популациони генетичар, Фернандо Луис Мендез са Универзитета Станфорд тврди да је задатак тежак због огромног сета генетичких података са стотинама геномских секвенци етиопљанских и египатских популација.

Мендез спроводи засебно истраживање генетичког мешања древних људских популација. Док хвали пажљиво одабране подаке етиопљанске популације који су открили генетичке варијације унутар једне афричке земље, као и подтаке за људе египатског порекла из Либана, он упозорава да „овај поглед сада вероватно замагљује део сложености структуре египатске популације“.

Али, свакако, поздравља методу аутора која изолује различите демографске догађаје, такође, напомиње да није јасно колико ће се слика још компликовати како „будемо имали више сазнања о генетичкој варијацији у популацијама са овог подручја. Верујем да је још рано за јасну идеју о томе да ли су неке кључне претпоставке аутора реалистичне“.

„Ово је прва студија која утврђује кључне популације и указује на сличности у геномима између Египћана и неафриканских народа. Природно је да се студија прошири, да се проуче и друге популације које се налазе дуж пута којим су модерни људи ишли из Африке, посебно узимајући у обзир популације са Леванта“, закључио је Залоуа.