Уместо хемикалија „природни пестициди“ – коприва, бубамаре...

Пољопривредна производња могућа је и без примене пестицида и вештачких ђубрива, односно - уз помоћ другачијих механизама заштите и прихрањивања. На органској фарми у Барајеву, ослањају на природне методе у борби против штеточина.

На отвореним пољима и пластeницима, гаје се воће, поврће, житарице и зачинско биље, који се, између осталог, штите агротехничким мерама као што је плодоред. Ту меру можемо описати као добросуседске односе између биљака, у којој једна биљка другу штити од штеточина.

Коприва и бубамаре

Миодраг Радивојевић, власник органске фарме каже да у сврху заштите користе нану, бoсиљак и дуван. „Када је велико оптерећење, онда се пусти кесица буба које једу гриње. Скупљамо кад можемо бубамаре и оне црвене липове бубице... Има разних начина, да не мора човек да користи хемију“, додаје Радивојевић.

Међу биљкама које се користе за заштиту, али и храњење других биљака, коприва заузима посебно место. Свеже убрана коприва се потопи у води, а потом меша са белим луком. На тај начин се добија „природни пестицид“.

Такав „органски“ начин производње захтева доста времена и рада, јер се засади свакодневно морају проверавати и чистити од штеточина, како би приноси били на задовољавајућем нивоу.

„Додајемо стајњак и зеолит, али има 10 до 15 посто плода који на крају није добар и који одстрањујемо, као и лишће да се не шире болести. Зато радници прво сваког дана овде све обилазе и чисте. Наши плодови нису тако сјајни и синтетички и не могу да трају 10 дана већ на пример - два дана, јер се брзо кваре“, објашњава Радивојевић.

Најважније је да сви који користе пестициде у пољопривредној производњи морају бити обучени да их користе на прави начин.

Поштовање правила примене - кључно

Професор др Петар Вукша, са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду каже да постоје правила примене, и да, ако се она поштују, нема ризика по здравље, у случају да се не поштују, онда има остатака пестицида, који опет не могу бити много проблематични, али могу бити проблем за извоз због строгих критеријума. „Онај ко зна може потпуно исправно да ради – онај ко не зна улази у ризик“, каже Вукша.

Елеонора Онћ-Јовановић, стручни сарадник за заштиту биља сматра да је велики проблем то што наш мали пољопривредник мисли да зна све о пестицидима а у ствари и не зна баш толико јер није квалификован: „Наша стручна служба едукује пољопривредне произвођаче како да правилно примењују пестициде. У ту сврху, осим директних посета на терену, ми радимо и током године са њима – држимо презентације и предавања. Они добијају савете и у пољопривредној апотеци где мора да ради инжењер заштите биља, ако продају пестициде“, објашњава Јовановићева.

Јовановићева додаје да: „Морамо знати да се у свету и код нас стално проналазе нове сорте и хибриди поврћа и воћа који су отпорни, имају природну отпорност на болести, тако да оне самим тим не треба толико да се прскају“.

Пестицид као антибиотик

Неправилно коришћење средстава за заштиту биља нарушава здравље људи – оних који их примењују и оних који њихове остатке унесу путем хране и хране за животиње али и преко земљишта и воде за пиће, јер ти остаци могу да загаде поџемне воде и изворе воде. У примени пестицида - од кључне важности су поштовање каренце и број третирања.

У том смислу, важни су климатски услови, па тако није ретко да се у Италији третира јабука 30 пута а у Србији 15 пута. Иста ситуација је на пример и са третирањем винове лозе.

Међу крајњим потрошачима воћа и поврћа, готово увек популарно питање је: „Колико пратимо стандарде Европске уније којој стремимо, у смислу коришћења хемијских средстава за заштиту биљака и како бисмо могли да их поредимо са онима који важе у остатку света?“

Проф. др Петар Вукша, каже: „У страху су очи велике, људи не знају да ако се правилно користе, пестициди нису опасни. Ми се ту не разликујемо много од Европе“.

Стручни сарадник, Елеонора Онћ - Јовановић наводи пример праксе у суседној Хрватској: „Тамо саветодавци имају могућност и право да прате пољопривреднике који желе да добију субвенцију да би производили своје производе на интегралан начин. Ми сад чекамо када ће доћи закон који у ЕУ постоји, да свако ко примењује пестициде да има неки сертификат да је упућен у то како да ради и да то повлачи наравно одговорност“.

„Ми смо имали пројекат који је организовала Управа за заштиту биља и он се тицао баш добијања те дипломе, сваког ко прође курс примене пестицида. Полазници који су добили сертификат су добили то бесплатно, али због немања пара, тај се пројекат није наставио.“

Стручњаци хемијска средства за заштиту биљака упоређују са лековима које нам лекари прописују кад се разболимо. Дакле – не треба интервенисати када се не мора.

Професор Вукша каже да се тако на пример антибиотик не сме користити ако лекар тако није прописао: „Неки стрес мањи можете решити благим чајем али веће болести не“.

Органско или изгладнело?

Како би било пожељно понашати се као муштерија на пијаци која води рачуна о свом здрављу?

Професор Вукша каже да је на пијаци тешко разазнати и разликовати плодове али има савет: „Исфорсирано или крајње неугледно – то нису квалитети! Све што је између, ту је квалитет. Узмите изгладнелу биљку – знате да је органска, али тако изгледа и претретирана биљка па не знате. Боље је дати биљци храну али без крајности“.

„Оно поврће, које је, ако кажемо да је болесно и ружно, па ето, није прскано, то не мора да значи да је оно здраво, јер ипак треба да се води рачуна о примени пестицида. Ако се примене како треба, против штеточина и болести, на пијаци наравно имамо здраве плодове. Уколико дође до оштећења и болести – тај плод није свакако здрав. Јер на тим оштећењима се насељавају разне гљивице које производе токсине, а ти микотоксини су штетни по здравље човека“, саветује Онћ-Јовановић.

Производња безбедне и квалитетне хране и хране за животиње као један од важних фактора стабилности сваке привреде захтева јасно дефинисане стандарде. Поред њихове примене, од једнаке важности су и поверење, одговорност и начела добре пољопривредне праксе.