Гиле: Политичари су мегазвезде

Београдски рок састав „Електрични оргазам" планира да у јануару сними спот за реге песму „Мистер министар" (са децембарског ЦД-а „То што видиш то и јесте"), за коју фронтмен Срђан Гојковић-Гиле каже да „није посвећена никоме конкретно".

„Ако је посвећена нечему, онда је естрадизацији политике на овим просторима. Не само у Србији. Политичари су постали мегазвезде, сваки дан се појављују на телевизији и мање више причају празне приче. То је можда била инспирација - укрштање естраде и политике", рекао је Гојковић агенцији Бета.

„Електрични оргазам" је у септембру издао скраћену верзију „То што видиш то и јесте" са седам песама, која се продавала уз припејд пакет Телекома Србија, а сада је „Далас рекордс" објавио на ЦД-у комплетан албум за тржиште у Србији и остатку бивше Југославије.

„Оно прво издање било је за нас претпремијера, а ово сад је цео интегрални албум са десет песама... То је први наш албум после 22 године који излази у Словенији и Хрватској, где иначе редовно свирамо. Право је чудо да свирамо на терену на ком нисмо присутни ни у медијима, нити издајемо нове албуме", каже Гојковић.

Првоборцима новоталасне сцене који су ове године обележили три деценије постојања, требало је најдуже у каријери, осам година да избаце нови албум, а Гојковић признаје да би после претходног „Хармонајзера" (2002) „бенд дошао условно речено до неког краја", да није било повратка клавијатуристе Љубомира Ђукића-Љубе.

„Било је, или неки драстични рез да се направи у оквиру бенда или да се разиђемо. Срећом појавио се Љуба и мени се упалила лампица да би то био можда неки могући нови пут. Да се Љуба врати у бенд и да заправо поново направимо неки нови звук 'Електричног оргазма'", каже гитариста и певач.

До тада главни аутор бенда Гојковић, за нови албум први пут је поделио посао писања музике са гитаристом Браниславом Петровићем и Ђукићем, чији је последњи албум са „Електричним оргазмом" био „Како бубањ каже" из 1984. године.

Трудили смо се да не личимо на себе 

Бенд је песме правио углавном у сешновима у свом студију, а „генерално најјачи утицај је била црна америчка музика из седамдесетих, соул, фанк, реге, блуз и џез".

„Ми смо се трудили на овом албуму да не личимо на себе. Поред фалсета ког први пут користим, имам и неки доњи глас, неки шапат-реп или не знам како би га назвао. Нисам до сад никад певао на такав начин, а то је све део свеопштег експеримента у циљу да пресвучемо кожицу и да се родимо као нови бенд", каже Гојковић.

„Електрични оргазам" није свесно планирао да уради фанк или плесни албум, али су током сешнова „одавно присутни утицаји сад испливали доминантно", као у „Где год одем", за коју Гојковић каже да је „плесна песма која би супер функционисала у клубовима".

„Свесно смо се договорили само да ћемо нас тројица правити песме и да нико ништа неће унапред доносити. Песме настале из џеминга. Људи су приметили да су неке песме (на албуму) доста дугачке, али то су у ствари битно скраћне верзије! Рецимо, 'Никад не знам' је трајала преко 25 минута, 'Да да да да' скоро 19 минута", каже Гојковић.

Спасио песму из канте

Бенд је анагажовао продуцента Воју Аралицу, за кога Гојковић каже да је „заиста дао нек стил, фарбу која је све ујединила у један албум", док је посебно заслужан за песму „Врати се" коју је „спасио из канте за ђубре".

„Некад човек са песмама не зна шта да ради. Већ смо пролупали после пет година рада. Он је преедитовао песму и ставио рефрен. Хтели смо да избацимо рефрен. Свашта смо имали од суманутих идеја. Вероватно би унаказили песму или је тотално избацили. Овако је Воја у ствари направио интервенцију због које смо га и звали", каже Гојковић.