„Пекиншка патка” загрејала СКЦ

Новосадска панк група „Пекиншка патка" после готово три деценије одржала је повратнички концерт у Београду. Јеночасовни наступ пред испуњеном баштом Студентског културног центра окончан је после два биса.

„Поздрав Београду после 29 година. Поздрав свима који су нас онда гледали и који су сад дошли први пут. Поздрав и свима из Новог Сада. Дошли смо да пржимо! Скачите и певајте са нама", поздравио је на почетку публику певач Ненад Чонкић.

На концерту поводом 30 година од објављивања култног сингла групе „Била је тако лијепа", певач Небојша Чонкић-Чонта (у белом оделу са краватом, беџевима и тамним наочарима) и другови, иако у педесетим годинама, показали су завидан младалачки полет изводећи старе хитове, као и премијерно две нове песме намењене за сингл планиран за јул или август.

„Пекиншка патка" најпре је извела песму "Un año de amor", познату нумеру из филма Педра Алмодовара „Високе потпетице".

Чонкићу је песма на шпанском језику задала мало муке, али се убрзо нашао на сигурном терену када је премијерно изведена енергична „Права љубав".

Новосађани су старе хитове са првог албума „Плитка поезија" (1980) као што су „Панкер у сакоу старом", „Контрацепција" или „Подеримо рок", отпрашили са веродостојним панк ставом и жустрином, што је подразумевало доста „намерних" погрешних нота и неусклађености.

У песми „Стоп, стоп" стихови „нећу више диско" прилагођени су данашњем стању у музичкој индустрији запевавши „нећу више фолк". Са другог албума изведена је само песма „Неко".

Публика је свирку пратила традиционалном шутком у првим редовима, бацањима јакни, поливањем пивом и громогласним извикивањем рефрена.

Бенд је изоставио са концерта једну од својих најпознатијих песама „Боље да носим кратку косу", иако су на два биса поновили већ одсвиране „Бити ружан, паметан и млад", „Бела шљива" и „Била је тако лијепа".

Други бис је „издејствован" иако су већ светла била упаљена и пуштена музика са разгласа. Слична ситуација поновила се после другог биса, али музичари ипак нису више излазили на сцену.

Својевремено пионири панка у Југославији, група „Пекиншка патка" се вратила у Београд у постави која је снимила сингл „Била је тако лијепа" (1980), други албум "Страх од монотоније" и одржала опроштајни концерт на Калемегданској тераси 1981. године.

Наступили су Чонкић, гитариста Зоран Булатовић-Бале и басиста Маринко Вукмановић-Маре, али је због болести изненада изостао бубњар Ласло Пихлер (сада се зове Шитал Пури), кога је заменио њихов суграђанин Роберт Радић из групе „Велики презир".

Предгрупе су биле „Дисторзија моторне тестере" и „Чикине бомбоне".