Маркотик представио сингл „Звуци прошлости“, из дистопијског универзума албума „Нежељена дејства“

Визуелни идентитет спота потписује Срђан Николчевић - Taad Paul, мултимедијални уметник и графички дизајнер, који кроз дистопијску естетику - пригушене тонове, асиметричне кадрове и симболичне ликове - гради атмосферу унутрашње борбе. Посебно упечатљива је слика девојке без косе и са наочарима: фигуре без времена и идентитета, својеврсног хоботничастог чувара будућности у којој човек више не припада. Она стоји као симбол стерилног, емоционално испражњеног света који неумољиво притиска лирског субјекта...

Књижевни критичар Добривоје Станојевић песму „Звуци прошлости“, описује као простор „у којем се наговештавају нестали гласови као нешто драго, али и неугодно; будућност је утопијска појава која, када јој се приближимо, све више личи на дистопију“. Управо тај расцеп између лепше прошлости и слутње хладне будућности представља срж емотивног набоја песме.

Песма „Звуци прошлости“ прати главног јунака заробљеног између носталгије која мами и будућности која застрашује - док се кроз унутрашње монологе, сумње и шумове сећања отвара питање: да ли се из сопствене подсвести икада може побећи?

Музички критичар Урош Миловановић, говорећи о албуму „Нежељена дејства“, истиче да је ово дело далеко од пуког ламента: „Топло и ушушкано, ‘Нежељена дејства’ нема намеру да јадикује над неоствареним очекивањима и згаженим надама.

Његов садржај афирмише слушаоца у намери да себе разуме и прихвати. Неке нуспојаве су могуће, но дух је неуништив. Маркотик је оформио феноменалан пратећи бенд, који свира у даху — понекад раскошно, са распеваним пратећим вокалима, виртуозним дувачима и немирним клавирским деоницама; а најсавршенији када је сведен и интиман.“

 У том споју личне исповести, дистопијског визуелног кода и разуђеног, емотивно набијеног звука, „Звуци прошлости“ стоје као један од кључних тренутака Маркотиковог новог музичког света.