Зоран Костић Цане: Да се не бисмо угасили, свирамо

Концертни живот „Партибрејкерса“ одувек је био динамичан, почев од састављања гитаре уз помоћ школског прибора за прву свирку, до оних са којих публика није хтела да оде. Шта доноси предстојеће вече правог рокенрола?

– Наравно, даћемо све од себе, као и увек. Као да нам је последњи пут. Значи, идемо кроз целу каријеру. Пресек песама које нисмо свирали задњих година или мало јесмо. То је позив за дружење, да се осетимо живим, да се осетимо као људи, да се осетимо мало нормалним у овом турбулентном времену.

Следеће године навршава се 40 година од оснивања бенда. На сцену сте ступили у тренутку неког посустајања рокенрола и потпуно преокренули сцену. Одакле снага за даље?

– То радиш цео живот. То ти је љубав. Од тога живиш, за то живиш. Да се не бисмо угасили свирамо, палимо се и што је јако важно, имамо могућност да искажемо своје мишљење у средини где га свако крије. Значи, велика је ствар да те нешто испуњава.

Из себе имате велику километражу, како данас гледате на рокенрол сцену код нас, на којој је било и буке, и затишја, и новог таласа?

– Сцена увек постоји. То је наша култура. Прошло је 50, 60 година. Људи пре нас који су нам утрли пут, а има и нових бендова. Добри су, гризу. Имају неки бунт, имају неку жељу за слободом. Све је добро што води размишљању, што води нечему да се осетиш живим.

„Партибрејкерси“ се враћају и у друге градове. Где ћете све бити?

– У петак свирамо у Зрењанину, онда идемо за Чачак 3. септембра, затим Таш и онда идемо 18. у Мостар и 25. у Бањалуку.

Свако добро, људи. Дођите сви. Музика за слободне људе.