Београд стао у гард уз „Човека без слуха“

Нешто после 22 часа на сцени су се појавили гитариста и певач Мики Радојевић, басиста Микица Здравковић, бубњар Владимир Лазаревић-Луне и гитариста Сава Мировић, и у наредних 90 минута, уз одабран материјал са новог издања, „отпрашили“ оно најзначајније из каријере дуге скоро 25 година.

Кренули су директно летошњим синглом И после свега, што је моментално изазвало узвике одушевљења – и старијих обожавалаца, који их прате од почетка, и оних млађих, чији број није био занемарљив.

„Један мој мање познати колега рекао је да је петак дан за метак. Ја бих рекао да је петак идеалан да се убије досада“, поручио је Мики пред Досадан дан, а уз Љубав је тамо где станујем ја, руке у ваздуху су испуниле салу. Еуфорија се из песме у песму појачавала, да би у Реци не публика одрала грла. То је био само увод у „паклену“ завршницу званичног дела.

Мики је викнуо Станимо у гард, па се надовезао хит крагујевачких панк рокера, Ништа ми старо не недостаје и ништа мање фуриозне Сањам и Суперхерој. Уз похвале публици да се „бенд баш тако зове на бис“, почео је продужетак још једном темом са новог албума, Шта нудиш ти, која нема спот, али се, како је приметио Радојевић, истакла бројем Јутјуб прегледа.

Крај је уследио тек после Далеко близу далеко и симболичног узвика: „Готово је.“ Уследило је, међутим, и „треће полувреме“ где се бенд у холу сликао и дружио са обожаваоцима.

Одлично загревање за ЧБС пружио је млади мелодични панк бенд из Крушевца, „Кени није мртав“.