Питка „Ракија“ Марка Кона

Без обзира на то што још увек нема ни радни назив, у припреми је први ЦД Марка Кона. Како каже, име ће се догодити у самом току креативног процеса. На албуму ради свакодневно и планира да га ускоро изда за ПГП РТС. Намењен је свима који су спремни добро да се забављају!

"Ту ће бити песама које ће провоцирати кортекс! Нико неће остати равнодушан, свестан сам да ће многе нервирати, али никада ми није ни био циљ да се свидим свима", каже Марко, који свира кларинет, флауту, саксофон, гитару, бас гитару и бубањ. На свом дебитантском ЦД-у, у зависности од песме свираће инструмент који је неопходан за конкретну ствар.

"Највише волим да свирам инструменте које не умем да свирам, на пример харфу", шаљив је Марко, који ће се на диску потписати и као аранжер и као композитор и као продуцент.

Док ради веома је дисциплинован. То је научио захваљујући томе што је студирао математику и Електротехнички факултет. Током студија је упознао Александра Копца и заједно са њим почео је да гради каријеру једног од најуспешнијих креативних тандема у српској музици. Аутор је преко 800 композиција за многе домаће извођаче, а такође је певао као пратећи вокал у преко 1.000 песама.

Песма "Ракија" наћи ће се на његовом првом албуму који је у припреми. Овај назив нумере није случајан. Ракија представља српски бренд и препознатљиво српско пиће. И Марко кроз своју музику жели нешто тако да постигне.

"Ракија јесте српски бренд! И лек и разонода! И има неко посебно дејство, нарочито у односу на друга жестока алкохолна пића! Ракија доводи конзумента у веома специфично стање духа, које сам морао да "опевам", нагони на весеље и забаву!"

Нумера "Ципела" његов је музички деби, са којом је представљао Србију на такмичењу за Песму Евровизије. Сматра да овај фестивал може да му помогне у "пробијању" на светску музичку сцену, и захваљујући њему има више самопоуздања. Али, то није његово прво повезивање са Евровизијом. Евровизијско искуство има као коаранжер и копродуцент песме прошлогодишњег представника Црне Горе на Евросонгу, Стефана Филиповића. Каже да постоје разлике кад ради за себе и за друге.

"Паа, мнооого је већа одговорност на извођачу, с друге стране мозак боље ради када си у бекстејџу, и боље саветујеш друге, него себе", закључује Кон.

Фестивале воли. Они га испуњавају и баш тамо нађе неку идеју за диск. Сматра да је то место на коме уметник може да покаже своју вредност.

"Они су догађаји велике брзине и високог интезитета, док је ванфестивалска каријера сваког уметника, па и моја, нешто што иде лагано и својим током, пуно успона и падова, па враћања, дизања... У сваком случају, фестивали су значајни и једино место где уметници одмеравају снаге на спортски начин. Е сад, то што није у питању само уметност..."