Преко Србије и Балкана до звезда

Kанон Мизуно је 35-годишња Јапанка која своју музичку каријеру жели да изгради кроз наступе у Србији и другим балканским земљама.

Та школована певачица пореклом из околине Токија највећи део својег досадашњег музичког живота провела је наступајући у захтевним мјузиклима, али се пре две године запутила у тешку мисију изградње сопствене соло каријере у свету попа.

Последњих деценија поп сценом у Јапану доминирају женске групе састављене од изразито младих девојака које каријеру почињу у раним тинејџерским годинама, као и неколико поп дива које наступају соло, а којима су велике музичке куће своје огромне људске и материјалне ресурсе – продуценте, композиторе, студије и капитал за рекламу – ставиле на располагање када су ове још биле у средњошколском узрасту.

Зато зрелије певачице у Јапану, поготово оне попут Канон, којима је стало до тога да не буду прости имитатори ритма и звука који је у том тренутку у моди, имају пред собом сизифовски посао да превладају уврежено мишљење и устаљене моделе рада како би оствариле своје снове и нашле сопствену нишу на врло конкурентном музичком тржишту.

Понекад, за њих пут ка успеху у домовини води обилазном путањом - преко иностранства. За Канон, преко Србије.

Она је у протекле две године наступала у Београду у Дому омладине на манифестацијама „Јапанизам“ и „Ћибикон“, које међу нашим љубитељима јапанске масовне културе већ важе за култне догађаје и привлаче више хиљада посетилаца.

На те две вишедневне феште, које су нарочито познате по такмичењу косплејера (тамичара у костимима својих хероја из света видео-игара, аниме цртаних филмова...), Канон је нашу публику импресионирала извођењем туђих и сопствених поп песама, а сјајна реакција пуног Дома омладине, обезбедила јој је нов позив и учврстила је у уверењу да популарна јапанска остварења могу имати прођу на Балкану упркос језичкој баријери и осетним културним разликама.

Више од песме

Доказивање у иностранству и прикупљање личног искуства корисног за соло каријеру нису њени једини мотиви. „У балканским земљама које сам до сада посетила, Србији и Румунији, постоји велико интересовање за Јапан, али људи из економских разлога нису у могућности да путују у Јапан. Са друге стране, у Јапану многи ни не знају за те далеке али пријатељске земље, а камоли колико је Јапан у њима омиљен. Зато имам жељу да допринесем упознавању и зближавању Јапана и тих земаља и ширењу јапанске културе у иностранству. Односно, желим да одиграм улогу живог моста између култура“, објаснила нам је у Токију јапанска уметница, која се ових дана припрема за ново гостовање на „Јапанизму“, који је заказан за четврту недељу јуна.

Њено настојање да српској и балканској публици пружи прилику да се упозна не само са новом јапанском поп музиком, већ и другим, традиционалнијим елементима јапанске културе, било је видно у њеним прошлим наступима у Београду – Канон је савремене јапанске хитове изводила обучена у традиционални кимоно како би гостима у Дому омладине и визуелно дочарала Јапан, а прошле године одржала је и предавање о чувеној јапанској музичкој трупи „Такаразука“, која има стогодишњу традицију у извођењу мјузикала и у којој све мушке улоге играју жене.

Канон истиче да је директна, жива интеракција и даље неизоставна када је у питању упознавање и уживање у страној култури упркос томе што је данас путем интернета и друштвених медија могуће доћи у додир са страним уметничким формама више него раније.

„Желим да људи у иностранству осете живи Јапан, па зато намеравам да и убудуће наставим да долазим и певам на Балкану. Ове године, поред Србије, наступаћу и у Румунији, Мађарској и Словенији“, каже она и додаје да би волела да у потпише уговор са неком од наших музичких кућа, како би досадашњим наступима на фестивалима јапанске културе могла да придода и солистичке концерте у Србији и региону и тако оствари резултате који би могли да јој касније омогуће да привуче пажњу јапанских продуцената.

Глобализација Србије – када српска планина глуми јапанску у америчком филму

Канон је упознала Србију на врло необичан начин. Она се одазвала на позив упућен Јапанцима који живе у Европи или се налазе на пропутовању кроз континент да наступе у споредним улогама у америчком хорор филму Шума, редитеља Џејсона Зејде, који је сниман на нашој планини Тари 2015. године.

Тај филм, пуштен у биоскопе почетком 2016, за позорницу има Јапан и говори о Американки која настоји да одгонетне тајну нестанка своје сестре близнакиње у Земљи излазећег Сунца. Њу током трагања у Јапану прогоне душе људи који су извршили самоубиство у шуми Аокигахара Ђукаи, која се простире у подножју највише јапанске планине Фуџи и која је у тој далекоисточној земљи већ деценијама позната као стециште оних који желе да окончају сопствени живот.

Пошто је снимање у поменутој јапанској шуми забрањено, због бојазни да би њено помињање, нарочито у контексту смрти, могло да охрабри потенцијалне самоубице, филмски продуценти су били принуђени да потраже локацију која би могла да одмени вулканског горостаса Фуџи и шуму у његовом подножју. Са обзиром на то да су трошкови продукције у Србији мали, они су се одлучили да, за снимање свог нискобуџетног остварења, јапанске и америчке глумце и статисте окупе управо у нашој земљи.

За Канон, која се тако обрела у малој улози духа преминуле жене у себи непознатој земљи, први утисци о Србији нису били добри, јер ју је са Сурчинског аеродрома у центар престонице превезао нерегистровани таксиста, који јој је вожњу наплатио четири пута више од праве цене.

Међутим, предусретљивост особља хотела у којем је одседала и полиције, као и каснија интеракција са нашим грађанима и лепоте шума у подножју Таре, убедили су је да настави да долази у Србију, поготово што јој се указала прилика да наступа на добро посећеним догађајима усмереним на промоцију јапанске културе у Србији – „Јапанизму“ и „Ћибикону“.

„Била сам у пуно земаља, не само европских, и по мом мишљењу Србија је јако пријатна за боравак. Кад год ми је затребала помоћ, сви су остављали то што су у том тренутку радили и из све снаге се трудили да ми помогну. Зато је мој утисак да је Србија земља пријемчивих људи који су увек спремни да помогну онима који су у невољи.“

Судећи по примеру Канон Мизуно, али и неколико младих јапанских фудбалера и тенисера који последњих година посећују нашу земљу да би стицали искуства у својим областима, чини се и да је Србија и земља која се све више укључује у процес глобализације, не само као пошиљалац, већ и као прималац страних кадрова.