„Лајбах“ у Пјонгјангу није изненађење

„Непријатељи народа“ свираће у Демократској Народној Републици Кореји. Можда звучи као парадокс, али све оно што „Лајбах“ ради, збуњује многе. Словеначки бенд, који се ругао свим идеолошким симболима, па и комунистичким, одржаће два концерта у последњем упоришту комунизма у свету.

Концерти у Пјонгјангу 19. и 20. августа поклапају се са обележавањем 70. годишњице ослобођења Северне Кореје од јапанске окупације и поделе Полуострва.

Сценариста Димитрије Војнов сматра да „Лајбах“ у Пјонгјангу није изненађење, већ логичан наставак њиховог рада и „тачка у којој они достижу врхунац своје активности“.

Исте године када је Југославију шокирала ова вест о смрти друга Тита, у словеначком рударском градићу Трбовљу настао је бенд који шокира већ пуних 35 година. За црвену елиту било је довољно што су певали на немачком и што је „Лајбах“ заправо назив Љубљане из времена нацистичке окупације.

„Група 'Лајбах' је, да се вратимо на почетке њиховог рада из почетака осамдесетих година, у дотадашњим дечјим играма између партизана и Немаца, били први људи који су изабрали улогу Немаца, али само због игре и ослушкивања реакција“, каже Горан Тарлаћ, музички новинар који је урадио неколико интервјуа са „Лајбахом“.

Ни они који их слушају никада нису знали да кажу која је „Лајбахова“ идеолошка оријентација. Идеолошки, они су левље од левице, али и десније од деснице. За њих кажу да су радикално двосмислени. За њих су и крст, и петокрака и свастика заправо бесмислени симболи.

„То поигравање са снажним симболима, заправо је једна инфлација симбола која покушава да покаже репресивност у разним идеологијама, да то све повеже са религијом, да пронађе религијско у идеологији и да се бави тим обележјима које су људи користили као својеврсни идеолошки жаргон, тј. да се баве визуелним жаргоном који репрезентује идеологију у периодима у којима је човек могао на основу једног кукастог крста да буде џелат, или на основу једне жуте траке да буде жртва“, прича Димитрије Војнов.

Горан Тарлаћ наводи пример „Лајбахове“ обраде Марша на Дрину – Mars on River Drina.

„То може да се чита на различите начине – када слушате оне маршевске бубњеве, то може да се чита као нека врста хорор-пародије, бог рата Марс на реци Дрини, а може да се чита и као борбени усклич Марш на Дрину. То зависи од тога како то неко чује“, објашњава Тарлаћ.

„Лајбах“ 1980. године још није одржао ни први концерт, а већ је био забрањен. Њихов први наступ, назван „Red district“ (Црвена област), у родном граду био је забрањен због некоректне употребе црног крста руског авангардног сликара Казимира Маљевича.

„Можемо са те естетске стране да причамо о једном бенду који је кокетирао са германском митологијом и са нацизмом и естетиком нацизма, што је те осамдесете био врло субверзивно“, каже професор на Факултету драмских уметности у Београду Александар Јанковић.

Како се Љубљана удаљавала од Југославије, тако је „Лајбах“ освајао Запад и ширио свој утицај. Од Лајбаха је 1984. године настао широк покрет "Neue Slowenische Kunst", или у преводу са немачког „Нова словеначка уметност". Представници тог уметничког пројекта говорили су да су део имагинарне утопистичке државе.

„'Лајбах' је, условно речено, један удружени злочиначки подухват; један наступ јако широке сцене која је у себи имала сликаре, позориште, филозофе, филмске редитеље који су свој огроман труд довели до врхунца кроз 'Лајбах' и ушли са њим и у интернационалну арену“, каже Војнов. 

Своје концерте, називали су предавањима. На сцени су користили естетику тоталитаризма, свирали у војничким униформама, а за димне завесе су користили праве димне бомбе. Били су оптуживани за неонацизам, а на то су одговарали: „Фашисти смо онолико колико је Хитлер био сликар.“

„Ја сам осамдесетих био на неколико њихових наступа и то више личи на тај фамозни контроверзни митинг који је Хитлер држао у Нирнбергу него на рок концерт, не можете да се понашате као да је рок концерт. Бар осамдесет одсто публике то није разумело и мислим да је 'Лајбах' чак искоришћавао ту неупућеност гледалаца и фанова да створи један мит рок концерта“, сматра Александар Јанковић.

Баш када се 1989. у Југославији парао словеначки шав, „Лајбах“ је у Београду наступио са интерпретацијом изјава Слободана Милошевића, мешајући их на српском и немачком језику. Ипак, у време бујања национализма у целој Југославији, „Лајбах“ се подсмева националним симболима.

„Лајбах је имао неке врло провокативне наступе, монтирали су слике неких функционера и самог Тита са неким порнографским снимцима. Између осталог, после рата су у Београду одржали чувени говор који би се могао сматрати врло провокативним по Србију, јер су у њему практично позивали Србију да призна пораз", присећа се Димитрије Војнов.

Због свега тога фанови „Лајбаха“ нису били изненађени када су у новинама прочитали наслов „'Лајбах' свира у Пјонгјангу“. А шта од свега тога има севернокорејски вођа?

Војнов каже да је Пјонгјангу веома важно да су они цењени у свету. „Долази им један од најзначајнијих арт-рок бендова данашњице. То ће бити један од ретких случајева у којима ће Кимов режим говорити у хиперболама, као и увек, и говорити истину у исто време", додаје Војнов.

А да ли „Лајбах“ доноси провокацију? Какво би изненађење бенд, који се три и по деценије подсмева и поиграва култом личности, могао да приреди у земљи Ким Џонг Уна.

„Уколико се некаква провокација тамо буде догодила, врло су мале шансе да ћемо ми за то сазнати, осим из сведочанства чланова бенда, уколико буду успели да се врате из Северне Кореје ако направе провокацију“, прича Војнов кроз осмех.

Горана Тарлаћа не би изненадио никакав сценарио – и да се изљубе са Кимом и да га осуде у говору.

„Уметничком подухвату који ми знамо као 'Лајбах' било би најбоље да их Ким баци у 20-годишњи гулаг. Мислим да се то живим члановима групе не би допало, али идеји 'Лајбаха' мислим да би то највише одговарало“, закључује Тарлаћ.

Када се „Лајбах“ појавио, питали смо се да ли су политизована уметност или естетизована политика. Данас, када „Лајбах“ планира наступ у Пјонгјангу, питамо се да ли је то једино место где још провокација успева, али и да ли ће се Mars on River Drina боље примити у Северној Кореји него на Ист Риверу.