понедељак, 05.11.2012, 12:19 -> 20:41
štampajОсамнаеста година без Милана
Данас се навршава 18 година од смрти Милана Младеновића, култног београдског музичара чија је музика изменила домаћу рок сцену.
Пре тачно 18 година, преминуо је гитариста и фронтмен групе „Екатарина Велика" Милан Младеновић, чије је стваралаштво обележило другу половину осамдесетих година у бившој Југославији.
Милан је рођен 21. септембра 1958. године у Загребу. У шестој години се с породицом сели у Сарајево, а 1970. године у Београд.
У Београду завршава 11. Гимназију у којој крајем седамдесетих, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем Гагијем, оснива свој први бенд „Лимуново дрво".
Годину дана касније, формира свој први култни бенд „Шарло aкробата", заједно с Душаном Којићем Којом и бубњарем Иваном Вдовићем.
„Шарло aкробата" био је један од најзначајнијих представника југословенског новог таласа, и са песмама Нико као ја, Она се буди и Мали човек представљен је на компилацији „Пакет аранжман" (1980).
„Шарло" не опстаје дуго и из њега се рађају два утицајна рок састава – Младеновићева „Катарина II" и Којићева „Дисциплина кичме".
Током 1982, новом бенду се прикључују клавијатуристкиња Маргита Стефановић Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар „Шарла aкробате" Ивица Вдовић.
У тој постави „Катарина II" 1984. године издаје истоимени албум, након чега Вдовић и Михајловић одлазе из бенда.
Екатарина Велика
Михајловић као носилац права на име „Катарина II" ускраћује им могућност да се и даље користе њиме, па бенд мења назив у „Екатарина Велика" и 1985. године издаје истоимени албум, који добија повољне критике и скреће пажњу на бенд, са великим хитовима Очи боје меда и Модро зелено.
Албум из 1986. године, С ветром уз лице, лансира групу на сам врх југословенске рок сцене, где с Младеновићем на челу остаје све до 1994. године, издајући серију успешних албума.
Током рада са „Екатарином Великом", Младеновић сарађује као продуцент на албумима бендова „Густаф и његови добри духови" и „Фит".
Заједно са осталим члановима бенда, Младеновић се 1985. године појављује у филму Горана Марковића Тајванска канаста, а следеће године и у филму Дарка Бајића Црна Марија где игра главну улогу и за који је написао нумеру Bus Station.
Крајем осамдесетих пише музику за једну позоришну представу, а 1992. године с члановима група „Партибрејкерс" и „Електрични оргазам" формира састав „Римтутитуки", чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којима снима сингл Слушај 'вамо!.
Сингл издаје Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда.
У лето 1994. године Младеновић путује у Бразил где са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем Субом и неколико бразилских музичара снима албум Angel's Breath.
У августу 1994. године, после наступа „Екатарине Велике" на Фестивалу у Будви, Младеновић је пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса.
Милан Младеновић је умро 5. новембра 1994. у Београду, у 36. години. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његовом смрћу „Екатарина Велика" престала је да постоји.
Рачунајући и раздобље када се звао „Катарина II", бенд је издао укупно седам студијских албума: Катарина II (1984), Екатарина Велика (1985), С ветром уз лице (1986), Љубав (1987), Само пар година за нас (1989), Дум дум (1991), Неко нас посматра (1993), као и три жива албума.
Најпознатији хитови су: Очи боје меда, Tattоо, Модро и зелено, Буди сам на улици, Као да је било некад, Ти си сав мој бол, Новац у рукама, Земља, Поред мене, Љубав, 7 дана, Људи из градова, Круг и Пар година за нас.
У новембру 2006. године, песма Пар година за нас изгласана је за најбољу југословенску песму свих времена у анкети слушалаца Радија Б92.
Младеновић је у једном интервјуу 1992. године рекао да је Пар година за нас најбоља песма коју је „Екатарина Велика" направила.
Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара 13. октобра 1998. у 37. години, а Маргита Стефановић 18. септембра 2002. године у Београду у 43. години.
Многи музичари сматрају да је „Екатарина Велика" један од најзнaчајнијих бендова на простору бивше Југославије и на југословенској рок сцени уопштe.
У Београду, Подгорици и Загребу постоје улице које носе име Милана Младеновића.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 10
Пошаљи коментар