Пластично доба пред огледалом – скулптуре које подсећају на значај рециклаже

Све производе које без размишљања бацамо када потрошимо, уметници Марко Блануша, Петар Божовић и Дамјан Божовић претворили су у скулптуре са снажном поруком. Не случајно, дела су назвали Пластично доба, Бреме света на мојој глави и Без гласа – оно што прети у данашњем свету пластике ако се не окренемо циркуларној економији.

„Приликом посматрања амбалаже сам дошао до идеје. Саме ове посуде су ме асоцирале на некакву архитектуалност, њихова репетиција даје снагу и тежину самој форми“, каже Божовић.

Та циркуларност спојила је наизглед неспојиво – индустрију и уметност.

„Уметност је исто једна врста рециклаже у најбољем могућем и најпозитивнијем смислу јер уметност рециклира идеје, приближава их у актуелном светлу, у датој ситуацији и дели исте вредности“, истакла је Марјана Давидовић, генерална директорка компаније „Нестле“ за Србију, Црну Гору и Северну Македонију.

Заједнички циљ јесте здравија животна средина. Прошле године рециклирано је 67 одсто амбалажног отпада, а ове године процењује се, биће више, захваљујући томе што је у последње три године постављено више од 12.000 контејнера за одвајање амбалажног отпада. Али, ни то није довољно.

„Највећи део простора који дефинитивно постоји је примарна селекција комуналног амбалажног отпада тј. примарна селекција на месту настанка, односно постављање инфраструктуре коју ми дефинитивно видимо као грађани да недостаје на улицама наших градова“, наводи Виолета Белановић, генерална директорка „Секопака“.

Проблем је и што индустрија није стимулисана да размишља о рециклажи. Изузев у Неготину, Врбасу и Баточини, комунална такса се наплаћује по квадратном метру, а не по количини отпада коју фабрика одлаже на депонију.

Рачуни стижу и фабрикама иза чије производње остаје отпад и онима који су постигли циљ – нула отпада на депонију. Решење је, кажу, у регулативи и стандардима.

„Да бисмо задржали наше позиције на међународним тржиштима, наши привредници морају да поштују правила ЕУ, уредбе и директиве које проистичу из регулаторног оквира јер је то већ уграђено у систем европских компанија и да бисмо комуницирали са њима на исти, условно речено језиком и начин морамо да будемо усклађени“, објашњава Душанка Kалезић, саветница председника ПKС.

Влада је управо усвојила уредбу о подстицајним средствима за рециклере. Уместо фиксне цене, држава ће убудуће утврђивати само максималне цене и квоте, док ће висину подстицаја одређивати тржиште, тако што ће се оператери надметати са понудама.