У бечком Кунстхаусу отворена изложба посвећена зрну и семену

У тринаест уметничких позиција из целог света прати се тајни живот биљака. Порука изложбе је да иза сваке успешне културе стоји мало зрно жита.

Како од сетвеног семена, корена и садница направити концепт и онда му дати материјалност и естетику, али да се не изгуби ни једно зрно? Изложба добро балансира у акту репрезентације малог објекта велике моћи. Кунстхаус, у туристичком жаргону познатији као Hundertwasser, Музеј сто вода, показује настанак култура. Убијање мамута није створило цивилизацију, узгајање биљака јесте.

"Семе, зрневље, стоји на почетку свега. Из њих се радја живот, она нас хране и облаче, чувају генетичке информације и осигуравају будућност. Одатле произилази читав низ наратива из којих је јасно да криза климе није изолована ствар, већ нераздвојиво уплетена у главна социјална, политичка и друштвена питања нашег времена", рекла је Софи Хаслингер, кустоскиња.

"Семе не поседује само биолошку вредност. Оно је носилац смисла, простор у коме читаве културе размењују знање и веру у опстанак. Поставља питање – хоће ли човечанство имати довољно хране, како ће се у том конексу преламати односи моћи", рекла је Герлинде Ридл, директорка Кунстхауса.

Користећи инвентар јефтиних ресторана, Италијанка Марзиа Миглиора се игра са парадоксима обиља. У групи названој „Тотеми Флоре“ Венецуеланка Луциа Пиззани сучељава мушки и женски принцип као основу свега што постоји. У инсталацији Чилеанке Цецилие Вицун̃е (Cecilie Vicuñe) пева се „Песма семену“, која се из преколумбијанских култура сачувала у народној традицији. Врхунац је високо међу звездама."

"Иза мене је Месечево дрво, рад савременог немачког уметника Космаса Мајера. На Аполо мисију седамдесетих година су астронаути понели биљно семе. Аполо је 34 пута облетео месец, са њим људи и зрневље. Био је то тест. Ако се људи икад преселе на друге планете, биљке морају с њима да их хране. Месечево семе је после засађено по Сједињеним Државама. Ова садница је потомак, свемирска беба месечевог дрвета", рекла је Софи Хаслингер, кустоскиња.

Еко-фундаментализам је већ неко време присутан у теорији Земље и климе, посебно од година ковида. Иза њега међутим не стоји параноја, већ чињеница да храна и вода реално постају планетарно угрожена добра. Добро је док такву поруку преноси уметност – јер следећи корак би био еко-тероризам.