Рестаурирана слика „Бој на Чегру“ представљена у Историјском музеју Србије

Пре свечаног представљања рестауриране слике Бој на Чегру у Историјском музеју Србије, конзерватор-рестауратор Центра за конзервацију и рестаурацију Драгана Протић рекла је за Танјуг да је највећи изазов била димензија слике, због проблема питања транспорта, организације радова и самог техничког извођења.

Говорећи о стању у којем је слика била пре рестаурације, Протићева је истакла да је начин складиштења изазвао озбиљна оштећења.

„Слика је насликана 1954. године и недуго после првог излагања била је скинута са првобитног носиоца и складиштена је деценијама у том стању. То је потпуно било неадекватно складиштење за слику на платну и носило је доста проблема по питању деформације самог платна, а и осталих структурних делова слике. Платно које се деформисало, повлачило је подлогу и бојен слој, тако да је бојен слој пуцао, дошло је до раслојавања и то су, такође, неки изазови са којима смо се суочили“, објаснила је Драгана Протић.

Према њеним речима, радови су трајали око четири месеца, били интензивни, али успешно приведени крају.

„Завршили смо конзервацију и рестаурацију, тако да је слика изложена и може да се погледа“, поручила је Протићева, додајући да је дело доступно публици у оквиру актуелне поставке Херојско и трагично – слике рата у Историјском музеју Србије.

Ауторка изложбе и музејска саветница Катарина Митровић оценила је да је ово дело имало кључну улогу у настанку саме поставке.

„Могу да кажем да је ова слика на неки начин звезда у Србији и да је била непосредан повод да уопште направимо овакву изложбу“, рекла је Митровићева и подсетила је да је реч о монументалном делу нарученом поводом обележавања 150. годишњице Првог српског устанка.

„Слика је монументалних димензија, једна од највећих у историји српског сликарства која је била наручена као државна поруџбина 1954. године. Међутим, одмах након излагања слика је била скинута, разрамљена и од тада је депонована“, прецизирала је Катарина Митровић.

Према њеним речима, у овој слици Божа Илић излази из препознатљивог стила социјалистичког реализма и испробава модернистички канон који тада није прихваћен.

„Постојали су и друштвени и политички разлози и околности које су довеле до тога да ова слика буде искључена из наше историје уметности. Тако да ето, ово је у ствари нека врста поновне премијере ове слике“, навела је Катарина Митровић.

У рестаурацији су, осим Драгане Протић, учествовали и Ненад Богојевић, Милица Анђелић, Јована Јовановић, Александра Гагина и други.

У разговору у Историјском музеју Србије учествовали су и професор Академије уметности у Новом Саду Данијела Королија Црквењаков као и део тима конзерватора.