„Београдска манга" Уроша Петровића открива противречан, жив, па и хаотичан град са бурном историјом

Урош Петровић је написао динамичну и упечатљиву причу о даровитој београдској деци и њиховим родитељима. Његови млађи јунаци – школарци су група – друже се и одрастају уз необичне догађаје, мистерије, решавање загонетки и сврхе загонетних предмета. Жеља им је да оснују Београдски тајни клуб.

„Ако желите да упознате Београд упознајте његову децу, само она знају та зачудна места где се машта и стварност састају тајно и страсно. Највећа авантура у овој књизи нису јурњаве кроз град већ тренуци у којима схватате да град јури кроз своју малу и велику децу. У овој књизи Београд не стоји мирно, скаче, убрзава, мења углове као у манги -зато је Београдска манга. У једном тренутку док читаш књигу схватиш да си гледао Београд из премало углова а зато је овај град занимљив", каже Петровић.

Реалистично и духовито, не сасвим без елемената фантастике Петровић приказује живот у доба нових облика комуникације показујући да генерације одрасле уз Винетуа и оне које одрастају уз интернет могу да се сусретну и уче једне од других.

Морамо да живимо заједно. Наравно да се генерације не разумеју и тај јаз и треба да постоји и зато је занимљиво, постоје књиге зато постоје занимљиве приче, али ми смо ту, ми би требало да се разумемо и мислим да ова књига није толико фанстастична, дакле, иако се у њој генерације добро разумеју и сарађују. Мислим да је то оствариво кад људи буду схватили да је најважнији елеменат за срећу у ствари међуљудски однос, однос са другим људима", додаје аутор.

Делови романа који би читаоцима могли бити најзанимљивији, попут мистериозних сцена и напетих дијалога, пренети су у стрип.

„Оно што је замислио Урош Петровић као писане карактере, лепо осмишљене је сада било неопходно превести у неке људе који имају лица, који имају одећу, костиме, фризуре, расположења, јављају се у различитим врстама карактера и тако даље. Ту је било по мени најинтересантније и можда највећа прилика за овакву врсту графичке интервенције", рекао је Вукашин Гајић, илустратор.

У Београдској манги – књизи која комбинује роман и стрип нема супер хероја или их можда има. Зависи од угла посматрања. Исто је и са светом око нас, породицом, пријатељима, градом. Ако бирамо да буду лепи и добри, они ће такви и бити, порука је Уроша Петровића који нас подстиче да мислимо другачије.