субота, 21.03.2026, 16:39 -> 16:57
Извор: РТС
Аутор: Весна Кнежевић, дописница РТС-а из Беча
štampajВила Бер: архитектонски експеримент из 1930. који данас живи као музеј
Вила Бер, подигнута 1930. године у бечком предграђу Хицингу, представља јединствен пример архитектуре која истовремено прати и преиспитује модернизам. Иако је њен наручилац убрзо банкротирао, а зграда деценијама мењала власнике и намене, данас је обновљена као музеј – простор који сведочи о визији Јозефа Франка и Оскара Влаха и времену у којем је настала.
Индустријалац каучука Јулиус Бер наручио је 1930. године вилу у отменом предграђу Хицинг. За архитекте је узео Јозефа Франка и Оскара Влаха. Услови: дизајн развијен из принципа мансарде, збир спиралних степеница и тргова, у срцу бродска платформа за концертни клавир.
Бер је брзо банкротирао, а вила кренула на тежак пут, између банака, осигуравајућих завода, пролазних станара, британске војне управе и последњег власника који се судио са свима.
„Вила Бер је дело двојице архитеката од пре 95 година. Мој задатак је био да је вратим што ближе њиховој идеји, не да остварујем своје. Све даље је фасцинантно. Како се односити према историјској патини? Како показати да ни за куће нема повратка на старо? На крају смо се одлучили за оригинал са траговима употребе. Кућа се представља као живи организам, не случај перфектне санације“, истиче архитекта Кристијан Прасер.
„Имамо срећу да је са 650 квадратних метара дупло већа од многих објеката који су у употреби као музеји. Лосова kућа Милер у Прагу, Курбизјеова Вила Савој код Париза су мање. Зато смо музејску инфраструктуру сместили у подрум, а горње спратове оставили да сјаје“, наводи Лотар Триренберг, директор Музеја вила Бер.
И архитекте и наручилац су Јевреји. Преживели из породице Бер су емигрирали за Америку. Влах, и иначе заборављен као коаутор, умро је сиромашан у Њујорку. Франк је био боље среће. Отишао је у Шведску и постао светско име у дизајну ентеријерских штофова. Оно што се данас зове „шведски дизајн“, је изворно Франков дизајн.
„Вила Бер је представник модерне, док истовремено надилази модернизам. То је класична кућа са два улаза, која користи историјске цитате. Ако се погледа перспектива у којој стоје башта и еркер-прозори, види се да су визуелни утисак и интеграција пејзажа архитекти били важнији од пуризма. Белина зидова је остала, али је коригована флоралним мустрама Франкових штофова. То је модернизам у хедонистичкој фази“, објашњава Прасер.
Оно што су стварали Мис ван дер Рое , Адолф Лос или Јозеф Франк, најкраће је описати као концерт за степенице, стубове и греде иза фасаде са окулусом, воловским оком или бродским прозором. Тај тип архитектуре путује кроз време као осећај, иако је изворно дефинисан као функција.
Коментари