Изложба о Ђури Даничићу и његовом доприносу српском језику

Као управник Народне библиотеке у Београду и професор на Лицеју и Великој школи, утицао је на генерације студената и на сам развој филолошких наука у Србији. Посетиоци изложбе имају прилику да виде прва издања његових превода, укључујући старозаветне књиге и средњовековна српска житија која је приређивао, али и неке ретке артефакте који илуструју време у коме је Даничић живео и радио.

„Пре свега, албум породице Ракић, то је албум фотографија који је припадао породици песника, чувеног и дипломате Милана Ракића, где се налазе фотографије не само чланова породице, него и значајних личности из тог времена. Има једна фотографија, рецимо, кнеза Михаила, кнегиње Јулије Обреновић. Ту је и фотографија коју смо искористили за насловну страну каталога и за уводну насловну страну изложбе, једна од мало ређих фотографија Ђуре Даничића. Такође, изложили смо и факсимил једног дописа његовог Попечитељству просвештенија тадашњем, који је упутио са места библиотекара, односно управника Народне библиотеке“, коауторка изложбе Јелена Витезовић.

Најпознатији је по делу Рат за српски језик и правопис. Био је један од најзначајнијих савезника Вука Караџића у језичкој реформи, али његова улога у лингвистици је много шира.

„Обично када се помене Даничићево име, прво се сетимо Рата за српски језик и правопис с правом, то јесте изузетно дело, поготово када се узме у обзир да га је написао у 22. години живота. Понеко се сети и Светог писма, то јест Даничићевог превода Старог завета. Међутим, желели смо ипак да кроз књиге, управо кроз дела које је он објавио и дела које су његова, а објављена или постхумно или објављена као репринти, подсетимо јавност на то колико је он заправо учинио за српски језик и за развој српске филологије и за постављање српског језика у шире оквире европске лингвистике“, објашњава Јелена Витезовић.

Изложба ће бити отворена до краја новембра.