Читај ми!

Магија Шагаловог стваралаштва у бечкој Албертини до 9. фебруара

Велика ретроспективна изложба Марка Шагала у Музеју Албертина у Бечу, приказује око стотину кључних дела сликара сећања и туге људске душе. Поставка је доступна за јавност до 9. фебруара 2025.

Марк Мојша Шагал рођен је 1887. године у Витебску, тада руској царевини, у сиромашној породици хасидских Јевреја.

Млад је отишао у Париз. Вратио се накратко да се ожени Белом Росенфелд, и остао у Русији заробљен ратом и револуцијом. Двадесетих година се враћа у Париз, сели за француску Окситанију због светла, онда у Њујорк због нациста, па враћа у Француску, сад у Провансу, где ће и умрети 1985. године.

Сликао је бајковито, носталгично, у суштини увек једно исто Белу, детињство и младост у Витебску.

„Нестварно у његовим сликама рано га је одређивало као надреалисту. Надреалисти су га заиста доживљавали као свог родоначелника, али сам Шагал им се никад није прикључио, већ се изјашњавао као реалиста. И ту је био свој. Перспективу је користио по угледу на средњовековне сликаре важно је велико, мање важно је мало. Читав опус стоји у хомологији његове душе“, објашњава Клаус Албрехт Шредер, директор Албертине.

Стилски, Шагал је смештен између боја фовизма и емоција експресионизма. Какву периодизацију допушта његово обимно дело од скоро век живота и преко седам деценија рада?

„Рана фаза је у стилу примитивизма, боје су тамне. Од првог доласка у Париз 1910, Шагалов стил се мења, постаје поетски, карактеришу га раскошне боје и авангардистичке конструкције. Четрдесетих година, после Белине смрти, поново долази до заокрета. Платна бивају све већа. Највећа су у касној фази, када боје освајају апсолутну доминацију, а метафорика и конструкција имагинарног простора падају у други план“, каже кустоскиња Гизела Кирпиченко. 

„Пред крај живота, Шагал је био вољенији од Пикаса или Матиса. Такву свепристуност је добрим делом дуговао својим штампаним графикама из шездесетих и седамдесетих, које ми овде не показујемо. У њима је заиста присутна једна шећерна нота. Фокус изложбе је на сликарству, а на платнима из тог доба Шагал и даље слика ранији репертоар погроме, патњу, тугу, прогоне, логоре смрти“, истакао је Шредер.

Шагалове слике говоре: Клатно је симбол за бекство из сиромаштва; клатно у кућишту је знак да је план пропао јер је почео рат, избила нова револуција. Виолиниста стоји за тачке прелома.

Шагал је лепоту као фину тканину пребацивао преко трагедија 20. века.

петак, 01. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње