Читај ми!

Помен културама које губимо – изложба „Свет који нестаје" у Народној библиотеци Србије

У Атријуму Народне библиотеке Србије отвара се изложба фотографија под називом „Свет који нестаје" словеначког социолога и антрополога Марeта Лаковича (1962).

Маре Лакович је на својим фотографијама забележио припаднике последњих првобитних традиционалних култура Африке, а посетиоци ће имати прилике да виде најупечатљивија сведочанства остатака тих архаичних светова.

Преносимо превод текста каталога који прати изложбу: 

„Дивљине Етиопије, Намибије, Боцване, северне Кеније и Конга пружају уточиште последњим традиционалним племенским културама Африке. Нестанком тих култура не губимo само последњи архаични свет који изниче из свог окружења, које је колевка човечанства, већ и староставни светоназор и генетски код, који откривају феномен човекове еволуције.

Пројекат У потрази за нашим коренима није само запис садашњег тренутка, или потрага за нашим бивствовањем, већ најпре носталгични и жалосни помен културама које нестају пред нашим очима и чије ћемо вредности изгубити брже него што ћемо успети нешто о њима да сазнамо.

Слике и лепота тих људи немо приповедају о трагичности културног и цивилизацијског суочавања два неједнака света и жалосном нестајању тих последњих традиционалних култура Африке. Као да не мари за носталгију, распадање тог староставног света је неминовно и ту нема романтике, јер су ти процеси, нажалост, саставни део човекове еволуције.

Али упркос меланхолији и трагизму које буди нестанак тих древних цивилизација, вреди истрајати у њиховом очувању, јер тако изнова налазимо толико тога лепог у људима, посебно у онима који могу само да сањају о стварима које се нама подразумевају. Остаје нам да будемо захвални што нам је омогућено да видимо све те архаичне светове.

Маре Лакович (рођен 10. 4. 1962) интензивно се бавио, већ у оквиру студија социологије, историје и антропологије, проблематиком нестанка традиционалних племенских заједница и њихових култура на подручју средње и југозападне Азије, у северном Пакистану, на подручју Каракорума, Хиндукуша, кинеског Синђанга, у Монголији, на Непалу, у Малезији и Индији (Кашмир, Ладак и Занскар, Химачал Прадеш, Аруначал Прадеш, Раџастан, Гуџарат, итд.), да би се касније потпуно усредсредио на последње примарне традиционалне културе Африке: у Намибији, Кенији, Етиопији, Мароку, Боцвани, итд.

Већ скоро тридесет година на својим истраживачким експедицијама одлази у најудаљеније крајеве наведених држава, где проучава бројна занимљива стара друштва и њихове културе, које угрожавају глобалистички процеси, војни конфликти, али најпре притисци и похлепа корпорација које трагају за страте­шким сировинама и обрадивим земљиштем. У последњих петнаест година био је на 15 истраживачких експедиција, на подручју реке Омо у Етиопији и на простору језера Туркане у северној Кенији.

За National Geographic Sloveniјa организовао је и водио експедицију у Етиопију. Учествовао је и на Осмој истраживачкој експедицији у северној Намибији, у удаљеном Каоколанду, у подручју пустиње Намиб, те у намибијском и боцванском Калахарију. Његови текстови и фотографије објављени су у бројним словеначким новинама и ревијама, као што су Gea, Adria Flight Magazine, Svet in ljudje, итд.

Више од тридесет година бави се фотографијом и аутор је више од десет самосталних фото-изложби (Цанкарјев дом у Љубљани, Град Бојеншперк, ­Институт Јожеф Штефан, МК). Организовао је бројна предавања, округле столове и јавне наступе у иностранству. Коаутор је недавно штампане књиге Авганистан: словеначки погледи".

*Са словеначког превео Александар Гаталица

понедељак, 26. фебруар 2024.
12° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво