Андрићева награда „Хангару за снове“ Дарка Тушевљаковића

У Андрићевој задужбини писцу Дарку Тушевљаковићу уручено је признање које носи име нашег нобеловца. По мишљењу жирија његова књига „Хангар за снове“ најбоља је збирка прича објављена у 2022. години. И реалистичне и фантастичне и научнофантастичне приче у њој, заједно чине место на коме се истражују путеви којима ће се уметничка проза кретати у будућности.

Добитник Андрићеве награде Дарко Тушевљаковић каже да је велика част и велико изненађење добити ову награду.

„Она је значајна мени из неколико разлога. Један од њих свакако јесте то што носи име нашег нобеловца и што је у питању Иво Андрић који је заиста највећи можда наш стилиста. Ако Вас ништа друго код Андрћа не занима онда сигурно треба да вас занима његова употреба језика и то како се он стилски изражавао“, нагласио је награђени писац.

Према његовој оцени, друга ствар која је битна је управо то што је ово једна од ретких награда која награђује управо форму приповетке.

„Не постоје награде које су на тај начин фокусиране, што је, мислим, корисно и добро јер приповетка често буде занемарена форма поготово у односу на роман у прози што је нека врста неправде тако да ова награда ту неправду исправља и трећа ствар је кад погледате од средине седамдесетих ко је све добио од наших писаца ту награду, велика је част наћи се заједно с њима на том списку“, наводи Тушевљаковић.

Хангар за снове – збирка слика из породичног албума, прича о рату, миру, сновима

Награђена збирка Хангар за снове настајала је двадесет година. У основи приповедања је савремени начин живота и његов утицај на појединца. У њој су слике из породичног албума, приче о рату, миру, а има и снова. Писца окупира свакодневица, али и пројекција далеке и неизвесне будућности. Било да су близу или на другој планети, његови јунаци су неспокојни, а није другачије ни са читаоцима.

„Није посао писца, чини ми се, да исправља те ствари, није посао његов да делује терапеутски ни на себе ни на друге у суштини, него можда само да понуди нов угао гледања на ствари. Па сад да ли ће то некоме помоћи или ли ће га додатно узнемирити то је опет врло индивидуално и мислим да ту врсту притиска писац не би требало да осећа“, поручује Тушевљаковић.

Приче у Хангару за снове сматра најличнијим и најискренијим. Исприповедане су на неколико страница или у пар реченица, а неке су песма! Редослед је интуитиван како би читање књиге подсећало на плутање таласима мора или сна, а читаоцу остаје да стекне утисак о пишчевим опсесивним темама.

„Мислим да се понавља игра између жанра и нежанра, мислим да се понављају неке личне приче. Чини ми се да ми је најлакше било да неку личну мисао, можда чак и аутобиографску, спроведем у дело управо кроз форму кратке приче. Неке језичке игре се понављају“, објашњава лауреат Андрићеве награде.

„Сви имамо неку тачку, средиште, то не мора бити место нашег рођења, али јесте центар наших живота и онда око њега шестаром описујемо кругове“, каже јунак приче Одакле си ти?.

Тушевљаковић је рођен у једном, а живео у осам градова бивше Југославије и зато нема једно средиште из којег полази, те описује више кругова, не само у животу већ и у уметничком стварању света прозе.