“Миленијум у Београду”, премијерно у Народном позоришту, у оквиру 31. Белефа

У глумачкој подели су: Александар Вучковић, Никола Вујовић, Бојан Кривокапић, Ваја Дујовић, Зорана Бећић, Даниела Кузмановић Павловић, Небојша Кундачина и Зоран Ћосић.

У представи учествују и потписују ауторску музику, познати музичари, чланови познатих група: Владан Рајовић (Канда, Коџа и Небојша), Бошко Мијушковић (Турбо Транс, Туристи, Straight Mickey and the Boyz) и Дамјан Бабић (Црви, Кришке).

Ауторски тим чине: Катарина Тодоровић (драматизација романа), Марија Калабић (сценограф), Марија Марковић Милојев (костимограф), Мирко Кнежевић (сценски покрет), Јован Тодоровски (асистент сценографа) и Ена Кротић (асистент костимографа).

"Ово је роман о једном граду. Није само роман о једној генерацији, него и о Београду који је стално у позадини и он је један од ликова... Неко је, пишући о Медитерану, рекао: Ову књигу не можете читати без свог доживљаја унутрашњег мора. А ви не можете да радите без свог доживљаја унутрашњег рада", поручио је добитник НИН-ове нагреаде Владимир Пиштало уметничкој и сарадничкој екипи представе на првој читаћој проби.

Према речима редитеља Челебића, роман „Миленијум“ је хроника једног времена испричана очима града, чудесног и проклетог док генерацију младих која га представља и личи на њега, пратимо кроз групу петоро најбољих пријатеља.

Током друштвених промена у периоду преласка из комунизма у социјализам и распада Југославије, њихови стубови света се урушавају, а идеали почињу да бледе. Са новим миленијумом, унутрашња и спољашња деструкција Београда доводи младе који су град сањали, осећали и живели, до тога да га одбаце, презру, а неки и напусте.

Упркос честој беспомоћности његових житеља, град остаје магичан и заувек отворен за све оне који су спремни да наставе да га сањају, јер град су људи, а људи том граду никада неће престати да дају нове очи, како је приметио Марко Челебић који први пут режира у Народном позоришту у Београду.

Уметничка директорка Драме националног театра Молина Удовички оценила је да је господин Пиштало написао дивну причу „о граду који сви заједно волимо“, те да она није толико везана за време колико за простор, можда је највише везана за безвремено и цео простор у којем живимо, а који је онолики колико свако од нас може да добаци“.

Београдски летњи фестивал БЕЛЕФ биће затворен 7. јула монодрамом “Човечице” глумице Милене Предић, према роману Љиљане Браловић, у режији глумице Јасмине Вечански Кујунџић, на сцени Ботаничког амфитеатра Ботаничке баште “Јевремовац”.