У Председништву Србије уручене Вукове награде

Вукова награда установљена је 1964. године, на стогодишњицу смрти Вука Караџића. У протеклих шест деценија стигла је у сваки кутак Србије, а списак од неколико стотина имена која су нашу културу учинила богатијом и знаментијом је прилог за историју, поручено је на свечаности у Председништву.

„Колико Вукова награда представља велику част за добитнике, толико и њени добитници чине велику част Културно-просветној заједници Србије, тако и култури, просвети и науци наше Републике Србије“, наглашава Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице.

„Морамо бити свесни да напредак неке земље у сваком погледу зависи од образовног система, јер узлазном путањом данас иду она друштва која се заснивају на знању, науци, иновацијама, култури, креативности и слободи мишљења“, истиче Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете.

Међу 84 кандидата жири је одлучио да Вукову награду добије десет личности из сфере науке, културе, просвете и уметности. Изузетну Вукову награду добили су књижевник Новица Ђурић и лингвиста Милош Ковачевић.

„Вук је утемељењем српског народног, као књижевног језика заправо утемељио и основни српски идентитетски национални критеријум, а то је српски језик са ћирилицом као својим иманентним писмом. Наиме, од 69 данашњих европских нација, чак њих 56 као идентитетски критеријум има језик. Међу њима су и Вукови Срби“, напомиње лингвиста, проф. др Милош Ковачевић.

Угледно признање уручено је и заслужним институцијама међу којима су Математичко друштво „Архимедес“, Народна библиотека Осечина, Српска читаоница у Иригу и културна манифестација „Беловодска розета“.