Остаће у низу вољених писаца целог света – наш Чарлс Симић

Амерички песник, есејиста и преводилац српског порекла Чарлс Симић, један од највећих светских песника, преминуо је у 85. години. Рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је емигрирао у Париз, па у САД.

Готово читавог живота био је поета. Стихове је почео да пише још као средњошколац.

Одлазак Чарлса Симића подсећа нас на једну велику истину. Песници не умиру, песници се рађају.

Ако је неко био рођени песник, био је то Чарлс Симић.

Иако врхунски интелектуалац, један од најважнијих савремених есејиста, универзитетски професор историје поезије неколико деценија, Симић се у својим стиховима заправо, као сваки песник, суочавао са најнепосреднијом свакодневицом и из те свакодневице, али и из сећања, врло често сећања на детињство и дечаштво проведено у Београду, обликовао је узбудљиве несвакидашње слике своје поезије, и једнако сугестивне епизоде своје есејистичке прозе.

Добио је бројна домаћа, регионална, међународна признања, између осталих Пулицерову награду.

Данас знамо да одлази један од највећих светских песника. Аутор збирки Харонова космологија, Свет се не завршава, Шетња са црном мачком, Венчање у паклу, Мајстор прерушавања... Дуг је низ, велико је дело.

Најзначајније књиге есеја су Алхемија ситничарнице, Метафизичар у мраку, Гледај дуго и нетремице...

И преводилачким радом одужио се родној земљи. Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића Америци је открио и приближио.

Преводио је друге песнике из региона. Аутор је Антологије српске поезије Коњ има шест ногу.

Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.

Чарлс Симић био је професор на Универзитету у Њу Хемпширу, где је предавао америчку књижевност и креативно писање.

Да није песник, радо би био власник малог ресторана и сам би гостима припремао медитеранску храну, говорио је у шали. Срећна је околност за поезију да је био песник, и љубав према ситницама живота утиснуо је у стихове.