Представљена трилогија „Лазар“, дневник полицајца на Косову и Метохији 1998. и 1999. године
У Дому Војске Србије у Београду представљена је трилогија „Лазар“. Роман из два дела „Лазарева клет“ и „Дневник – 11 недеља предатора“ Драгана М. Живаљевића. Аутор књига које је објавио „Службени гласник“ био је командант београдских посебних јединица полиције „Лазар“ у периоду 1998. и 1999. године распоређених на Косову и Метохији.
Звук сирена које су најављивале ваздушни напад чини се још одзвања у сећању становника наше домовине који су се надали новом дану, миру и бољем животу.
Управо о тим данима бомбардовања Србије и Црне Горе и о реакцијама јавности и последицама пише Драган М. Живаљевић у Дневнику – 11 недеља предатора.
„Дневник је књига која описује тај период бомбардовања. У првом делу описује поводе и разлоге зашто је дошло до бомбардовања. У средњем делу дане када је и шта бомбардовано са описом већих последица, и у трећем, последице које су настале услед бомбардовања. Мисли се на порушеност, убијање осиромашеним уранијумом и друге последице које су настале“, каже аутор, Драган М. Живаљевић.
Роман Лазарева клет чине две књиге са описом активности на Косову и Метохији где су књижевно приказане акције полиције и војске Србије у борби против терористичких снага.
У писању прве књиге учествовао је и Урош Живаљевић који је 1998. био 11-годишњи дечак. Син који је са зебњом чекао очев телефонски позив, али и повратак са Косова.
„У овим делима описује се 1998. година и један историјски тренутак када су полицијске снаге и снаге Војске Србије морале да чувају живот и достојанство нашег народа на Косову и Метохији. Ми морамо да останемо у складу са својом историјом јер смо народ јуначки, достојанствен, слободарски“, наводи рецезенткиња, др Јадранка Милошевић.
„Није било лако наћи се на Косову и Метохији под бомбама НАТО агресора, против албанских терористичких банди, против свих оних који су их наоружавали, обучавали, руководили њима, док су се наши момци борили за своју отаџбину. Оно што је од посебног значаја не треба да се заборави“, истиче рецезент, проф. Драган Раденовић.
Књиге имају посебну документарну вредност због многобројних аутентичних детаља важних да се не забораве али и за историју Србије, коју су исписале све невине жртве догађаја из 1998. и 1999, године, а које су животе дале за мир и слободу отаџбине.
Коментари