„Неко мора да брине“ – деца из Грачанице и околине у борби за заштиту природе

Позоришна представа је припремљена поводом Светског дана науке мира и развоја, који се обележава се 10. Новембра.

„Имамо право да живимо здраво!“, „Нек се чује ко нас трује!“, били су перформанси  гимназијалаца организованих током претходних година, а сада су се храбро упустили у захтевнији пројект. Направили су представу Неко мора да брине, за коју се у тражило место више, не само у публици већ и за учешће у овој несвакидашњој изведби у стиху.

Сценариста је и овога пута била професорка Ана Костић која је, признаје, током припрема морала да дописује улоге.

„Представа је написана у стиху јер је то најлакши начин да деца науче текст, много се ученика јављало са жељом да учествује у представи, а ја нисам никога могла да вратим. Ово што смо сада урадили на глобалном плану су можда мали кораци али јесу велики за нашу малу средину и заједницу“, рекла је професорка Костић.

Ученица трећег разреда друштвено-језичког смера Мила Михајловић, већ је објавила своју књигу поезије, друга је у припреми, а на сцени је показала и да јој глума није страна.

„Трудити се да пронађете корелацију између различитих бранши уметности је сасвим лако и једноставно све што вам је потребно и што се може тумачити као тајна успеха јесте љубав и неизмерна воља“, рекла је Михајловићева видно узбуђена и срећна због веома успешне премијере.

„Представа приказује однос деце дигиталног доба према природном окружењу. Смеће на улици и у реци, прилика је да се услика телефоном, не и уклони. Мајка планета у помоћ зове прабаку шуме Прашуму, Вулканску планину, Диносауруса и Ледено доба да мало преваспитају људе. Порука је јасна“, каже професокра српског језика и књижевности Ана Костић, додајући да љубав према језику и роду значи и љубав према окружењу и планети.

„Књижевност је такав језик који може да обухвати апсолутно све догађаје које су у вези са науком, уметношћу, друштвом, тако да ми имамо заиста раширене руке у том смислу. Ја сам у овоме препознала једну добру идеју да се нешто учини. Са децом можете много шта да урадите ако у њих усадите одређени вид бриге и савести о очувању природе о окружњеу и научите их да се боре за животну средину, њихово парче неба, шумарак и ливадицу“, наставља професорка Костић.

На ученике гимназије која је ове године обележила 109. рођендан, али је после ратних сукоба због безбедности морала да буде измештена из Приштине у Лапље Село, поносан је и директор  Дејан Денић.

„Послали су лепу и значајну поруку да се сви запитамо шта оставаљамо иза нас. Иако млади по годинама, они су трезвено и исправно размишљају о будућности“, каже директор Денић.

Режију представе потписује млади глумац , члан Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“ из Грачанице Милош Ђекић, за сценографију су биле задужене ученице Анастасија Аксић и Анђела Ђекић, костиме су припремили Матеја Костић и Александра Ничић. Игра 30 ученика приштинске Гимназије који су обећали да ће се својски трудити да прадстава још дуго живи.

За сада је извесно да им предстоје гостовања у Зубином Потоку, Лепосавићу и Звечану, а пријавиће се кажу и за учешће на републичком такмичењу позоришта гимназија у Крагујевцу.