Необичан микс са хепиендом – концерт Немање Станковића и Марина Форментија на Бемусу
У оквиру 54. Бемуса, у Београдској филхамронији одржан је концерт виолончелисте Немање Станковића, једне од водећих младих звезда на нашој уметничкој сцени, који је наступио уз клавирску пратњу Марина Форментија, кога је Лос Анђелес Тајмс назвао Гленом Гулдом 21. века.
Шта се добије када се споје две изврсне уметничке личности? Наравно, на првом месту квалитет. Иако их дефинише класични извођачки дуо, у њему су измаштани и програм и уметничке поруке.
"Размишљали смо шта би то могло да буде и мало другачије, а опет да буде нешто што је део стандардног репертоара. Дошли смо на идеју да су Брамс и Шуман увек добар избор с тим што смо мало зачинили Првом рапсодијом Бартока и Шчедрин је на програму као и Перт тако да је то један необичан микс. Сам програм почиње мрачним тоном односно атмосфером, али до краја концерта ће све некако бити разрешено и са хепиендом", Немања Станковић, виолончелиста
С једне стране дуа је наш талентовани Немања Станковић, вансеријски виолончелиста, чији су уметнички трагови све јаснији и очигледнији, а с друге – Марино Форменти, бечки пијаниста и диригнет, који за себе каже да живи, једе, спава и свира музику.
"Знам Немању из времена када се школовао у Бечу. Мислим да је један од најмузикалнијих музичара које сам срео у животу. И касније када смо сарађивали, наша уметничка размена је била нешто заиста вредно, нешто на потпуно другом нивоу. Ми покушавамо да током свирања обухватимо све, да укључимо и наша тела. Зато мислим да је, ако тако смем да се изразим, наш концерт у извесном смислу и секси", објашњава Форменти.
У Комбинацији енергије и промишљености, извођење је сачињено од интроспекције, од важних тишина и још важнијих виртуозних деоница. И лепота и контемплација и народни мотиви.
Бемус нам је поклонио камерно вече, а музичари двострукост у најбољем смислу. Како би Арво Перт, један од композитора са програма, рекао: "Као кад се у нама боре тренутак и вечност".
Коментари