Варилац, рибар, јахач бикова и човек који обија браве – Вернер Херцог

Розенхајм у пламену је једно од најранијих сећања Вернера Херцога из детињства. Баварски град је поткрај Другог светског рата жестоко бомбардован, ноћно небо је било наранџасто.

„Од тог момента сам знао да се напољу, ван нашег света, ван наше тесне долине, налази и други свет, опасан и сабласан”, пише Херцог. „Није да сам се плашио тог света. Био сам радознао.” 

Неки га зову „највећим живим редитељем”, магазин Тајм га убраја у сто најутицајнијих особа на свету, носилац је немачког Савезног крста за заслуге. 

Херцог је снимио преко седамдесет филмова, поставио бројне опере, писао књиге, преводио, глумио, био продуцент, а од 2009. има необичну филмску школу звану „Rogue Film School”. 

Освојио је светску славу играним филмовима Агире, бес божији (1972), Војчек (1979) и Фицкаралдо (1982), као и генијалном сарадњом са покојним глумцем Клаусом Кинским.

Документарци Човек гризли и Сусрети на крају света подигли су прашину посебну у Сједињеним Државама.

Аутобиографија пред рођендан

Херцог је одабрао да живи у САД, где је постао малтене поп-икона. Америчко држављанство ипак никад није хтео. Једном је рекао да не може да буде грађанин земље у којој још постоји смртна казна.

Херцог тврди да никада није читао ништа што је о њему објављено. Не занима га, у глави му је само следећи филм.

Утолико је занимљивије сада читати његове мемоаре који ће се у књижарама наћи од овог понедељка (22. август) под насловом Свако за себе и Бог против свих. Њихова објава темпирана је пред 80. рођендан славног режисера (5. септембар).

Пише да је растао гладан и сиромашан, као ратна избеглица са самохраном мајком и старијим братом. Одрастао је на усамљеном газдинству у Баварској. Аутобиографија је прича магнетске моћи о томе како је такав дечак постао један од највећих редитеља икада.

Текст је прошаран поезијом, баш као што његови документарни филмови имају много фиктивног, а играни пак понекад личе на документарне. Херцогове слике су увек биле директне и на изглед једноставне, али минуциозно припремљене, са љубављу према детаљима.

Најважнији савет редитељима

Из живота има свашта да се исприча. Херцог је једно време радио као варилац у ноћној смени, био рибар у Грчкој и јахао бикове у мексичком родеу. Кријумчарио је, фалсификовао документе за потребе својих филмова, обијао браве и упадао на туђе поседе.

У мемоарима се Херцог осврће на све те преокрете судбине. „Али видим и да је много константи – визија која ме никада није напустила и, као код доброг војника, осећај дужност, верности, куражи. Увек сам хтео да држим истурени положај који су сви други већ напустили главом без обзира.”

Његови филмови долазе са руба друштва. Херцог каже да би се завукао и у дубине пакла ако је то потребно за филм.

У биографији описује један скоро магични моменат који је доживео као младић у рибарској бродици пред грчком обалом: „Нада мном свод свемира, звезде надохват руке, све ме љуља нежно у колевци вечности. А испод мене, осветљене гасном лампом, дубине океана, као да се купола небеса са њиме стапа у једну сферу. Тамо су, уместо звезда, свуда биле сребрно светлуцаве мале рибе. Ушушкан у свемир, горе, доле, свуда, где се свим звуцима одузима дах, одједном сам се нашао у несхватљивој запањености. Био сам сигуран да овде и сада све знам. Судбина ми се приказала.”

Љубав према природи и људима, безусловни хуманизам, и даље дају сјај Херцоговим делима. Додуше, Херцог пише да је најважнији савет за младе редитеље да науче да обијају браве и фалсификују дозволу за снимање на чудним местима. Сав остали занат, каже, може да се научи за две седмице.