Аутори излижбе „Вернисаж“ у Музеју науке и технике биће овековечени на платну техником старих мајстора

Историја се поновила и у сликарству, у нешто измењеном облику. Оно што је за мајсторе попут Вермера и Каравађа била камера опскура која је омогућила прецизнији цртеж, симетрију и перспективу, за данашње ауторе то су савремени фотоапарати, телефони, дигиталне оловке.

Тако и Сања Мајсторовић демонстрира стари процес настанка уља на платну према фотографији, уз малу измену у односу на 19. век. Уместо фотографије користи таблет.

„Фотоапарат је помагао самим тим што је могао да замрзне одређени тренутак који би хтео сликар да прикаже на слици. То је знатно олакшало процес сликарства из простог разлога што су сликари могли у комфору свог атељеа да сликају без живих модела“, објашњава Сања Мајсторовић, конзерватор Музеја науке и технике. 

Нетипично за Музеј науке и технике, на изложби је представљена збирка ликовних радова којом доминирају управо портрети заслужних за развој науке у Србији. Многи су израђени поменутом техником.

„Ми смо се трудили да поред самих слика изложимо и фотографије које доказују да је већина слика, портрета настала на основу приложене фотографије. У том смислу смо хтели да пружимо посетиоцима ретку шансу да виде како у ствари настаје једно уметничко дело у традиционалној техници“, наглашава Иван Станић, коаутор изложбе „Вернисаж“

А у тој техници, коју и данас користе многи професионални уметници, за квалитет слике пресудно је оно што претходи цртежу и свим слојевима боје и лака.

„Оно што је дефинитивно омогућило да слике опстану толико дуго у музејима и галеријама јесте технолошка израда платна, заштита и препаратура платна. Показало се да минимум 50 година могу слике да опстану“, наводи Мајсторовићева.

Ако је судећи по томе, и групни портрет који ће настати до краја изложбе „Вернисаж“ и остати у Музеју науке и технике, биће дуговечан.