Ехо векова - фестивал Град театар Будва у манастиру Стањевићи
Фестивал Град театар Будва је и ове године, део свог театарског и музичког програма, извео у амфитеатру манастира Стањевићи, над морем, на јужним падинама Ловћена. Та светиња је готово 150 година представљала престоницу Црне Горе Петровића. У њој су боравили и владика Данило и Свети Петар Цетињски, па Његош, ту је за свештеника рукоположен Доситеј Обрадовић, а долазио је и Вук Караџић. Ту ће бити похрањена и богата заоставштина од 25.000 књига митрополита Амфилохија.
Када је маестро Бојан Суђић стао пред хор Виртуози, и над светињом запловила музика Христића, Мокрањца, Рахмањина...био је то узвишени ехо векова, заустављен на свом вечном путу, у овом Ловћенском побрђу. Манастир је настао у првој половини 14. века, па га владика Данило обнавља од 1714. и гради храм посвећен Св. Тројици, да би сачувао веру и народ.
„Видите какав је овај наш манастир - ни на небу, ни на земљи. Подалеко од приморја, од Млетачких поседа, а опет испод брда, а са оне стране брда је турска власт, и ханџар, и док се обнављао Цетињски манастир, и поново страдао током 18. века, највећим делом тог периода и почетком 19. века, митрополити су овде боравили, а где је митрополит, он је матица, ту се сва дешавања врше и зраче на све стране", истакао је монах др Павле Кондић.
Овде је била и свештеничка школа, коју је похадјао свети Петар Цетињски, па Петар Петровић Његош, који одавде, у висине и море загледан, ствара дела достојна незаборава.
„Човек није само нафора, човек није само ни чанче пасуља. Човек је микрокозма, зато је владика Раде, Ловћенски тајновидац, како га зову, испевао баш под овим сводом Лучу микрокозма, поред свих својих знаменитих дела и постао нам лична карта, дакле, сви наши манастири, од којих је ово један од алем-камена, манастир Стањевићи, имају то призвање да буду културно-просветни центри", рекао је монах др Павле Кондић.
Зато су Стањевићи, после велике обнове, под будним оком митрополита Амфалиохија, само наставили свој живот и улогу луче у сваколиком људском постојању, као центар који окупља најбоље и највредније.
„Сам дух, самог манастира, енергија која је уложена овде, све то заједно надахњује све нас, и сигуран сам да није исто као да смо на неком другом месту. Јесте да је мало даље ван Будве, треба мало подвиг направити доћи, али се исплати", маестро Бојан Суђић.
А добит је чиста и пременита - за дух, за ум, за срце и интелект. У оваквој вечери, коју је и Његош давно видео - док небом и земљом, удара море у мраморје.
Коментари