Константин Филиповић победник поетског конкурса „Десанка Максимовић“

Константин Филиповић наводи да је његово опердељење пре свега естетско, да су га одувек привлачиле природа и лепе ствари.аљевска гимназија и Српска књижевна задруга.

Константин Филиповић наводи да је његово опердељење пре свега естетско, да су га одувек привлачиле природа и лепе ствари.

„И на неки начин поезија ми је била најбољи медиј да то преточим у речи. Раније сам писао прозу, неке кратке форме, али једноставно због те неке згуснутости, јасноће и сликовитости м ије касније поезија природније дошла, Не пишем редовно поезију, ово је настало у налету инспирације“, рекао је Филиповић.

Тако своје стваралаштво види Константин Филиповић који је за збирку под једноставним називом "Песме" победио на литерарном конкурсу Десанка Максимовић. Први прикази Константинове поезије стижу од вршњака.

„Видели смо да може и са мало речи, јасно, без вишезначја , без много метафора поготово у другом делу све да се искаже, какав је свет, сам да се открије“, каже Милица Ракић, ученица 4. разреда Ваљевске гимназије.

Теодора Чикарић, ученица 4. разреда сматра да је Константинова поезија изузетно зрела за његове године.

„Пошто он користи симболе који су потпуно несвакидашњи у нашој поезији попут симбола бизона. Он успева да их на један занимљив и добар начин искористи и да читаоцу ближе дочара своје виђење и схватање света и самог живота“, каже Чикарићева.

Српска књижевна задруга је основана као издавачка и просветно-културна институција. Што значи да је већ у њеној дефиноицији било уграђено то да се веже за српске школе. И све до првог светског рата, првих тридесетак година, Задруга је била под ингеренцијом министарства просвете. Зато је данас симбиоза издавача и школа сасвим природна ствар.

„Заједно имамо обавезу да препознамо таленте, међу ђацима, и да им наравно дамо подршку да их мотивишемо да успеју у раду“, каже Предраг Јеврић, директор Ваљевске гимназије.

Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге наводи да се ове године поклопило да је СКЗ обележила 130 година свог постојања, а конкурс „Десанка Максимовић“ тридесет година.

Кад се то двоје споји, каже он, онда се добије једна важна културна чињеница нашега народа.

„Ви можете да замислите колико стихова, колико су млади људи једноставно и телентовани и колико имају потребу да све своје дилеме, страхове проблеме, зачараности, запитаности, да све преточе у поетску реч“, наводи Вера Ваш, професор српског језика Ваљевске гимназије.

И ове године је на поетски конкурс стигло више од педесет збирки песама, међу њима и збирка из Шведске.