Римска република – прича археологије, изложба о државном уређењу које је актуелно до данас

Тешко је прецизно рећи када је настала Римска република, мада се најчешће наводи 509. година пре нове ере, када је последњи римски краљ, Тарквиније Охоли, истеран из Рима.

Поставља се темељ новог управљачког система, и данас актуелан, подела власти на законодавну, извршну и судску. Сходно томе, на државну сцену први пут ступа такозвани Курсус онорум, политичко-институционални пут каријера особа на јавним функцијама.

Мандати магистрата трајали су углавном годину дана, с циљем лаке смењивости и спречавања злоупотреба моћи. За највишу извршну власт, Скупштина је бирала двојицу конзула зарад међусобне контроле.

Римска република изнедрила је и диктатора у турбулентним ситуацијама – личност од поверења добијала је неограничена овлашћења на период од шест месеци, да би ванредним мерама успоставила политичку стабилност. Протоком историје, спаситељ је постао тиранин.

„Тако постављен систем први пут у историји омогућавао је социјални успон, не само патриција, чланова најбогатијих, аристократских породица, већ и плебејаца, припадника нижих сталежа. Друштвено-политички успон подразумевао је привилегован положај породица, који се посебно рефлектовао кроз уметничка добра и колекције. Међутим, најзаначајнији допринос републичког система био је потпуно нови однос између индивидуе и друштва. Никада пре се појединац није том брзином политички развијао и пео друштвеном лествицом. Био је то двоструки смер, јер се суштински мењало и друштво. Тај заједнички напредак највреднија је заоставштина римске републике“, наводи Клаудио Паризи Презичи, кустос изложбе.

Из актуелне перспективе, историја античког Рима, крваве смене краљевства – републике – царства, упозорава да осим људске похлепе, уских интереса, неодољиве привлачности власти, све је подложно променама, често уз појединачне и колективне трагедије.