О пропасти идеала у Народном позоришту - стигле су „Године врана"

Године врана Синиша Ковачевић смешта у, од рата и непријатеља опустошен и осиромашен Београд. Злосутно грактање врана прати јунаке који преживљавају личне трагедије, разочарани због пропасти идеала за које су се борили и због стварања државе коју не желе.

У средишту приче су људи - они који проналазе и дају доброту и они најгори, без милости и без части. Јулију, жену Алојза Каврана који на смрт осуђује Љубинку Рајић, мајку троје деце, спасиће баш њена породица.

Велику женску ролу, трагичну јунакињу Јулију Кавран, узбудљиво и достојно тумачи Калина Ковачевић.

„Јулија Кавран, девојачко Либуда, представља ту аустроугарску која је дошла да окупира ове крајеве. Оно што је јако битно јесте да она верује да је све то исправно и да је све то како би то требало да буде како би овај крај имао просперитет и бољи живот, а онда се ствари мало мењају и појављује се Живојин Рајић који уз помоћ њихове љубави она сагледава ствари на потпуно нов начин", каже Калина Ковачевић.

У представи са 60 учесника - доајени националног театра и његове младе снаге. Главу породице Рајић тумачи Љиљана Благојевић.

У кожу и шињел њеног сина Живојина Рајића, мајора, доктора и песника, сувенерно се сместио Петар Стругар, и показао да припада позоришној сцени.

„Занимљиво је да је то лик који је заправо трагичан јунак, који страда због дате речи, принципа и због околности у којима се налази. Имате ситуацију и околности у којима је Београд окупиран. И чим је окупиран, као и било који град, ствари и односи се подижу на виши ниво. Све наше особине и карактеристике се подижу на виши ниво од лоших до оних добрих", рекао је Петар Стругар.

После прве премијере у националном театру и дугог аплауза, сва је прилика да ће и ова представа Синише Ковачевића бити дуговечна. Стигле су Године врана.