Сведочење о храбрости и присутности жена у архитектури

Хронологија ружичастих нијанси архитектуре започиње у Галерији „Корсини“ представљањем свих пројеката Плаутиле Бричи.

Да је Римљанка рођена 1616. године, призната сликарка, прва архитекткиња модерне Европе, потврђује 2003. откривени уговори о изградњи виле „Брод“, који је Плаутила потписала са инвеститором, Елпидијом Бенедетијем.

Барокно здање изузетне лепоте срушено је 1849. године током француске опсаде Рима. Поред идејног решења за Шпански трг, Бричи је пројектовала и капелу цркве Француски Свети Луј.

На захтев оца, Плаутилина дела је потписивао њен мање талентовани брат, па је у складу са традицијом да историја радо изоставља жене, истина била сакривена три века.

„Добра вест“, назив је друге поставке, а тиче се рушења стереотипа – архитектура је мушка професија, па се изложба савршено уклапа у ДНК Музеја уметности 21. века, флуидног ремек-дела Захе Хадид, прве жене добитнице Прицкерове награде за архитектуру.

„Пред нама је сведочење о храбрости, присутности жена у архитектури. Свесне своје улоге, изузетно су посвећене новом приступу конструисања простора, ослушкујући друштвене потребе и увазавајући нове трендове, попут циркуларне економије, одрживог развоја, енергетске ефикасности, а пре свега, порекла и природе материјала“, наглашава Ђована Меландри, директорка Музеја уметности 21.века (MAXXI).

Пут архитекткиња био је мукотрпан, почев од 1890. када је Финкиња, Синге Хонборг, постала званично прва жена са дипломом архитекте.

Чувени Корбизије завидео је Ајлини Греј због модерене, ауторефлексивне куће у близини Монака. Али је за Тајмс, Елизабет Дилер једна од сто најутицајнијих особа на свету, јер и метафору може да претвори у малтер.

Припадност истом полу – женском, није срж суштине, већ таленат, упорност, визионарство, изазов борбе са законом гравитације, а све зарад етичког креативног чина стварања скулптуре становања.