„Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у новом руху поново пред публиком

Композиција величине преко двадесет квадратних метара са темом која приказује чин крунисања цара Душана у Скопљу 1346. године, насликана је као поруџбина Краљевине Србије за потребе учешћа на Светској изложби у Паризу 1900. године.

Слика је добила златну медаљу и много ласкавих признања, а до које мере је ово ремек-дело било цењено и тражено, говори и податак да је све до позних година живота Јовановић тему крунисања цара Душана сликао у више наврата, у различитим форматима, на више начина и за различите потребе.

Са великом студиозношћу на слици је приказана 31 историјска личност, а визуелној реконструкцији историјског догађаја Јовановић је приступио аналитично и  марљиво, прикупљавши податке најепре у Бечу, а затим и у Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену и средњовековним манастирима проучавајући средњовековне одежде, краљевске орнате и историјске личности које су том догађају могле присуствовати.

На дуготрајност рестаураторског процеса утицале су, пре свега, димензије слике од 390 са 589 центиметара, али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка, које су му прeтходиле.

У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетима Универзитета у Београду, стручњаци Народног музеја у Београду су испитали механичка својства платна и начин његове припреме за сликање како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији. Класичан начин шпановања на рам је замењен новим конструисаним носиоцем са еластичним тензорима који равномерно, оптимално и не деструктивно, обезбеђују дугорочну стабилност слике.

Аналитички приступ конзерватора открио је и сасвим оригиналан, без примера за поређење, поступак препарирања платна који нам је допунио знање о Паји Јовановићу као сликрском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца – краља Милана Обреновића.

Обележавајући Дан државности представљањем монументалног ремек-дела које живописаном пленеристичком техником језгровито представља  војну и политичку снагу изнова ћемо се подсетити трајних уметничких вредности и преглаштва музејских стручњака.

О конзервацији и рестаурацији најмонументалнијe сликe која се чува у Народном музеју у Београду присутнима ће говорити чланови рестаураторског тима, док ће о поводу за њен настанак, историјским личностима и њеном значају за Јовановићев опус сви заинтересовани имати прилику да сазнају током стручног вођења које ће почети у 13.00 часова.