Награда за животно дело УЛУС-а у 2021. години Горану Ђорђевићу

У пракси, УЛУС је ову награду током више деценија додељивао сваке или сваке преступне године, а са овом традицијом је прекинуто 2003. године услед, како економских тако и организационих потешкоћа. Треба напоменути да су једни од последњих лауреата УЛУС-ове награде за животно дело били Пепа Пашћан, Милан Блануша и Велизар Крстић.

Због важности ове награде како за целокупну уметничку сцену, ширу јавност, али и само Удружење, управа УЛУС-а је одлучила да поново успостави ову традицију, па је током целе 2021. године био отворен позив за подношење предлога. За потребе формирања жирија Уметнички савет и Управни одбор УЛУС-а упутили су позив институцијама, установама културе и организацијама које на значајан и разноврстан начин укључене у обликовање и уређивање поља визуелне уметности да делегирају своје представнике.

Тако је формиран жири за доделу награде у саставу: Димитрије Тадић (Министарство културе и информисања Републике Србије), Ана Вељковић (Секретаријат за културу Града Београда), Светлана Митић (Музеј савремене уметности у Београду), Никола Шуица (Универзитет уметности у Београду), Нела Тонковић (Удружење ликовних критичара АИЦА Србија), Кристина Ристић (Уметнички савет УЛУС-а) и Вахида Рамујкић (Управни одбор УЛУС-а). 

Потребно је нагласити да су сви пристигли предлози - Љиљана Бурсаћ, Гордана Каљаловић Одановић, Јован Ракиџић, Никола Џафо, Горан Ђорђевић, Ђорђе Одановић, Раша Тодосијевић, Весна Голубовић - завредели нарочиту пажњу комисије, али да је приликом селекције уметнички рад Горана Ђорђевића оцењен са највећим бројем гласова.

Чланови жирија су посебно вредновали целокупан опус Горана Ђорђевића који у свом континуираном раду преиспитује сам статус уметничког рада, те његово место у друштвеним, политичким и историјским оквирима. На одлуку да за ову награду буде номинован његов рад утицало је и актуелно програмско усмерење УЛУС-а која се сагледава у напорима за преиспитивање, проширивање и редефинисање целокупних односа који делују у пољу ликовне и визуелне уметности, при овоме не заобилазећи и преиспитивање и значај саме институције и чина доделе награда. Такође, увиђајући и потенцијал Ђорђевићевог опуса, који делује са маргина препознатљиве уметничке сфере избор за доделу ове награде представља и својеврстан чин у смислу постављања даљих усмерења Удружења ка развијању оваквих уметничких, филозофских, хуманистичких и друштвених пракси.

Награда укључује плакету, симболичну новчану надокнаду, термин за самосталну изложбу у 2022. години. Реуспостављајући традицију признање ће укључити израду штампаног монографског издања за чију припрему и штампу ће бити потраживања средства путем јавних конкурса.

Горан Ђорђевић, рођен 1950. у Југославији, живи и ради у Београду. Завршио је Електротехнички факултет у Београду и Визуалне студије на МИТ - Кембриџ (САД). Излаже од 1971. године, активан у редакцији галерије СКЦ-а од 1972-1976. Учествовао је на бројним изложбама у земљи и иностранству, укључујући Девето Бијенале младих у Паризу 1975, Пето Тријенале југословенске уметности у Београду 1977, Тригон у Грацу 1977. и Works and Words у Амстердаму 1979. Након позива на Међународни штрајк уметника 1979. и самосталне изложбе Против уметности у галерији СКЦ 1980, на којој је  своје радове изложио не као уметничка дела него као „ставове о уметности", наставља да свој рад јавно представља  пре свега као теоријско-филозофски који се изражава визуелно.

 Одговор Горана Ђорђевића на информацију о додели награде:

„Захваљујем се на овој награди УЛУСа. И ако у принципу нисам љубитељ награда, одлучио сам да  је овог пута ипак прихватим пре свега као израз подршке садашњој критичкој орјентацији  удружења. Молим вас да се новчани део награде уплати у хуманитарне сврхе".