Златни римски и византијски новчићи из четвртог века, изложени у Народном музеју Лесковца

Археолози лесковачког Народног музеја, Смиља Јовић и Јулијана Пешић, петнаест година бавиле су се истраживањем римског и византијског новца који је пронађен на територији Лесковца и Власотинца. У вредној музејској збирци је око 3.000 кованица које се први пут представљају јавности.

Оставе новца пронађене су случајно. На њиви,у шуми,близу археолошких локалитета,у околини Лесковца и Власотинца. Златнике и сребрњаке Римљани су чували за црне дане. Закопавали су пуне ћупове.

Бронзани новац трошили су свакодневно. Међу римским кованицама из 4. века по квалитету израде издвајају се ове са ликом цара Константина.

У збирци лесковачког Народног музеја и ретки примерци новца узурпатора, владара Прокопија.

"Монетарни систем је био добро уређен и регулисан законима углавном.Владари су доносили строге законе којима су регулисали однос златног новца,тежину,однос сребрног новца,бронзаног новца", рекла је Јулијана Пешић, археолог Народног музеја Лесковац.

Необичног изгледа,византијски,чанкасти новац или скифати био је у оптицају три века.Кован је од устоличења Манојла Комнина Првог до Теодора Првог.У две оставе које су похрањене у првој деценији 13.века пронадјено је 1.500 примерака.

"Новац је био инфлаторан.Мењао је тежину,мењао је пречник,мењао је дебљину тако да нам то говори о инфлацији. Ове оставе нам говоре и да је овај део Србије у том периоду припадао Византији", истакла јеСмиља Јовић, археолог Народног музеја Лесковац.

Петнаест година Смиљиног и Јулијаниног истраживачког рада стало је на 160 страна.У јединственој,богато опремљеној монографији први пут су јавности доступне оставе римског и византијског кованог новца.Налази значајни за разумевање новчаних токова у том периоду,економских односа и урбанизације.