Преварантско срце уметности - изложба "На линији" у Бечу

Град Беч је велики колекционар уметности, а градска галерија Муса место где се излажу резултати таквог мецената. Овог пута, модерна и савремена уметност су се повукле са флуидне границе која их раздваја и отвориле поглед на ону, хронолошки измедју њих, која се ретко показује и радо заборавља - на уметност Трећег рајха.

Уметници су тада носили партијске књижице, живели од државе и били продуценти идеологије. Дела која су стварали, данас дремају у мраку депоа. И даље су конзервацијски праћена и одржавана, а када се показују неопходне су читаве стратегије неутрализације

„Размишљали смо како се та уметност уопште може представити данас. Ни у ком случају нисмо желели њену естетизацију. Напротив хтели смо да поништимо ауру, тамо где је евентуално било, и то нас је довело до дизајна складишта. Нацистичка уметност се овде презентира онако како стоји у депоима, у буквалним слојевима, са објектима који су нагурани, нагомилани, поништени у индивидуалности. Често их нисмо ни распакивали, већ оставили у кутијама", рекла је Сабина Плаколм Форстхубер, кустос изложбе.

Ова изложба је докуменат моралног понора на који уметност може да се спусти. Али, није се спустила сама. Шта је са људима који су је стварали по наруџби и дозволи?

„Систем је диктирао теме и стилске правце. Било је уметника који су можда технички били перфектни, али крајњи резултат таквог рада је увек компромис. А кад се ради компромис са системом као што је националсоцијализам, изгледи за интегритет су слаби", истакла је кустос изложбе Сабина Плаколм Форстхубер.  

Што се тиче саме уметности, овде је питање само једно - да ли унутар идеолошки и полицијски контролисане уметности могу да настану појединацно и дела добре уметности? Могу, она која успеју да се отму надзору. Али логички гледано, онда нису део такве контролисане уметности. Прави одговор је зато - не могу.