Фестивал „Исидори у част“ документовао њено велико уникатно дело и препознатљив стил

За Исидору није било малих прича. Писала је за велике оркестре, стварала је опере, компоновала је за солисте, ансамбле, увек за пријатеље.

С том намером је и говорила. Једноставно и директно – о музици, уметности и култури. 

„Она је умела да говори о свим стварима које јесу актуелни проблем нашег друштва, пре свега о музичкој култури, али и зашто је то богато искуство које је стекла уникатно - са највећих европских сцена је толико велико да просто желите да као уметник поделите то са онима који то немају", каже Борислав Чичовачки, уметнички саветник фестивала.

Књига интервјуа и ауторских текстова и фотографијама документује музички живот, садржајем тематизује наслеђе и бригу о баштини.

То је, могло би се рећи, тема и музике на концертима. Карактеристичне тонске боје, препознатљив стил и рукопис инспирисан ритмовима и мелодијама Балкана.

„Музика Исидоре Жебељан је на известан начин задивљујући поглед кроз њен огромни калеидоскоп на цео спектар сачињен од српских, југословенских и балканских песама и игара. Њена музика је еклектична и интелектуална, у исто време је дубоко емоционална и изузетно очаравајућа“, рекао је виолиниста Даниел Роуланд.

Два концертна дана камерне музике спајају сва њена интересовања – филм, позориште, класичне концерте. Већина композиција премијерно у Србији, а неке, изведене у иностранству или у новом аранжману, Исидора није ни чула.

„Њена музика је или захтевна или јако једноставна. Исидора је направила магију тако што је спојила та два света – један који је овде са нашим музичарима и један тај ван Србије, и невероватно како су сви толико посвећени и спремни у ствари", изјавила је виолончелисткиња Маја Богдановић.

И на сцени и у публици пријатељи, они који цене и осећају музику Исидоре Жебељан. Тај омаж могао би да постане традиција, као што је бијеналан постао Исидорин фестивал у Крагујевцу одржан овог лета. Остало је још много тога да се каже.