Успомене Куће књиге или Био(библио)графски објекти

Посматрајући Библиотеку као својеврстан музеј књиге и некњижне грађе и прихватајући аналогију куће и књиге, сувенири су водич на путовању кроз фондове Народне библиотеке Србије. Изложба је један део пројекта „Библиотека ван библиотеке“, како наводи Владимир Пиштало, в.д. управник Народне библиотеке Србије. Такође, биће организована и велика изложба ликовних фондова Библиотеке у Српској академијиј наука.

„Ова сјајна изложба је једноставно плод чињенице да су превише интересантни ови експонати да буду доступни само малом броју људи унутар библиотеке. Ми смо направили једну акцију заједно са 'Лагуниним' књижарама, и Дејан Папић је био веома заинтересован и веома кооперативан, и врло брзо ће се неки од ових сувенира појавити у књижарама и оне ће постати нека врста галерије“, додаје Пиштало.

Ауторка изложбе, Нађа Стојковић-Јовановић, позната у јавности по представљању Хазарског речника Миролада Павића, истиче да је задовољна концептом изложбе.

Посетиоци ће имати увид у Збирку рукописних књига, Збирку старе и ретке књиге, Збирку картографске грађе, Графичку збирку, Збирку фотодокумената, Уметничку збирку, Легат Милоша Црњанског, Легат Љубице Цуце Сокић. Сегменти су обележени УДК бројевима. Посебна пажња је посвећена експонатима као биографским објектима.

„Идеја је била да се покаже богатство збирки и да практично из једне збирке, један фрагмент, једног експоната може да направи огромну колекцију. У ствари је ово постављено као неки материјални хипертекст, као тезаурус који је у ствари само једна тачка из које се даље развијају приче о нашим експонатима, о нашим збиркама, као и о богатству уопште фондова Народне библиотеке Србије и свему до чега може да се дође проучавајући их“, наглашава Нађа Стојковић-Јовановић.

Ово путовање је комплексније од физичке посете, а успомене укључују и „успомене на успомене“. Границе између визуелног и визибилног, као и места сусрета простора и времена, тичу се сваког посматрача.