Југ Радивојевић: На програму БДП Арене 36 представа

После паузе изазване коронавирусом, Београдско драмско позориште у септембру поблика се вратила напре у двориште које је претворено у БДП Арену. Отворени простор поново је актуелан.

„У августу и септембру видећемо 36 представа. Видећемо највећи део нашег репертоара у дивном амбијенту који има 180 места. У нашем дворишту биће јако пријатно од 20 сати и позивам публику да нам се придружи од 5. августа, када отварамо програм последњом премијером, представом Демократија, па све до 3. октобра када затварамо представом Бал у насловној улози је Милош Биковић“, рекао је директор позоришта Југ Радивојевић.

Говорећи о раду усред пандемије, Радивојевић истиче да су пронашли одржив модел.

„Прилагодили смо се околностима. Најтеже је када смо морали да стајемо. Поштују се мере и потрудили смо се да наша организација омогући (публици) да се осећа што је пријатније могуће у овим условима“, објаснио је директор БДП-а.

БДП наставља да окупља најбоље 

После потписивања уговора са Бранком Катић и Мирјаном Карановић, у БДП стиже и Бранимир Брстина.

„Наш је модел у последње две године да окупљамо најбоље. Долазак Радета Шербеџије је био сигнал у ком ћемо правцу ићи. Да не ређамо све који су дошли у међувремену Милош Биковић, Андрија Кузмановић итд“, навео је Радивојевић.

Према његовим речима, наставиће тенденцију да доводе оне које публика са радошћу жели да види, као и младе људе и да стипендирају најталентованије и најбоље студенте глуме.

„Нису приоритет само глумци. Важно је да доводимо и квалитетне редитеље, писце, да правимо позориште које ће публика и стручна јавност подржавати“, истакао је Радивојевић.

Теже је бити управник него редитељ 

Прослављени редитељ истиче да је теже управљати позориштем него режирати јер о много људи треба бринути истовремено.

„Када режирате, бирате људе са којима ћете радити, правите паузе у односу на ритам који тај позив омогућава док свакодневни канцеларијски посао захтева пуно енергије, концентрације, пажње. С друге стране, бринути о репертоару, уметничким креацијама, инфраструктурним радовима, али кад сам донео одлуку да у све то уђем посветио сам се максимално и смањио број својих режија“, објашњава Радивојевић.

Представу Деобе постављао је током пандемије.

„Није било лако. Због пандемије смо имали један процес који није био стандардан, а поготово јер се ради о копродукцији Српског народног позоришта, Народног позоришта из Ниша и Народног позоришта из Приштине са седиштем у Грачаници“, истакао је Радивојевић.

У питању је капитално дело Добрице Ћосића награђено НИН-овом наградом. Једно такво велико дело требало је, како каже, најпре драматизовати, прилагодити сцени.

„Тако велика тема инспирише, нарочито уз одличну глумачку поделу и ауторску екипу. Хтели смо да то не буде прича о партизанима и четницима, него о нашим деобама, нашим подељеностима по различитим основама“, закључио је редитељ.