Чува прошлост, пулсира садашњост - 180 година Библиотеке САНУ

У штампаним и електронским часописима, дигиталним збиркама и легатима 40 академика чува нашу прошлост, а на трибинама пулсира садашњост. 

„Прве књиге добила је од Тирола 1842, када је било четрнаест јединица, да би се тај број данас узвисио на милион и пола другог милиона још, као довољан доказ о једном цивилизацијском расту с којим је расла и водећа национална кућа српске науке и уметности", рекао је Миро Вуксановић, академик, управник Библиотеке САНУ.

У правој ризници реткости је библиотека Вука Караџића, његов лични примерак Речника српског језика, са записима на маргинама, Миланковићев Сунчани канон, збирке Батута, Аласа, Киша... највећа збирка страних књига у нашој земљи.

„Очување и нега нашег наслеђа приоритетан су задатак свих који се на било који начин, макар и посредно, баве културом. САНУ, њена Библиотека, Архив, галерије и институти добар пример како се приступа заштити културне баштине, њеној афирмацији и успешном представљању", изјавила је Маја Гојковић, министарка културе и информисања

За 180. рођендан Библиотека је добила Монографију у којој је смештена читава њена историја, промене које је доносио развој, а посебно се истичу важне одреднице које су остале њен заштитни знак.

„Посебност Академијине библиотеке проистиче из њене припадности Академији. Друга константа је велики број људи који су учествовали у обликовању и расту Библиотеке. Стотине познатих и непознатих људи у различитим улогама учествовало је у стварању Библиотеке каквом је данас знамо", истакла јерм Сања Степановић Тодоровић, коауторка Монографије.

Такође, увек је била и у служби знања, од 19. века, када је у Србији сазревала свест о потреби просвећивања, као и данас када доприноси остварењу идеала „друштва знања" заснованом на информационим технологијама.